Još stari Grci i Rimljani prepoznali su njena dragocena svojstva. Hipokrat, grčki lelak i otac medicine, pripisivao joj je snažna lekovita svojstva.
U staroj Persiji bila je cijenjena kao namirnica koja osigurava miran san. U prošlosti je bila poznata kao "trava mudraca", što dovoljno svedoči o njenoj vrednosti i snazi.
Zelena salata je izvor mnogih nutrijenata važnih za naše zdravlje. Bogata je vitaminima A, C, E, B1, B2, B3, B6, mineralima fosforom, kalcijumom, magnezijumom, gvožđem i bakrom.
Kod zelene salate važi pravilo: što je lišće tamnije to je veća nutritivna vrednost. Zbog neznanja, mnogi bacaju prve spoljašnje listove, jer su za razliku od mekog ukusnog unutrašnjeg dela suviše tvrdi i žilavi. To je pogrešno, jer spoljni listovi sadrže dvostruko više vitamina C nego unutrašnji.
Imajte na umu i to da je zelena salata izrazito osetljiva namirnica. Najkorisnija je sveže ubrana, jer stajanjem gubi vitamine i minerale. Zbog toga, uvek jedite sveže pripremljenu salatu.
Konzumacija zelene salate pomaže da se uspostavi alkalna ravnoteža organizma, što donosi niz pogodnosti - povećanu energiju, bolje varenje, bistriji um, miran san, svežiji izgled kože.
Važan sastojak zelene salate je folna kiselina (vitamin B11) koja je ključna za mnoge procese u ljudskom organizmu. Ovaj vitamin sprečava razvoj pojedinih vrsta anemije, štiti od osteoporoze, a zajedno s vitaminom B12 neophodan je za razvoj novih krvnih zrnaca.
Zelena salata sadrži i laktium - supstancu koja ima umirujuća svojstva. Zbog toga je povećana konzumacija zelene salate preporučljiva u situacijama nervoze, napetosti, razdražljivosti i nesanice.
Kalorijski je vrlo siromašna (100 grama sadrži samo 15 kalorija).
U svetu postoji preko 200 vrsta zelene salate, a kod nas su najpoznatije puterica i kristalka, zatim rimska salata, endivija, radič, matovilac i rikula.
Puterica – listovi ove salate su svetlozelene boje, pravilno obrubljeni, glatki, meki i nežni.
Kristalka – salata kovrdžavih, naboranih listova čiji su vrhovi nepravilni i nazubljeni.
Rimska salata – ima glavice izduženog oblika, listovi su hrskavi, a njihova boja može varirati od žutozelene, zelene do tamnozelene.
Endivija – postoje dve vrste: endivija glatkih, izduženih, ovalnih listova i endivija kovrdžavih, naboranih listova.
Radič – samonikla biljka dugog nazubljenog lišća, gorkog ukusa.
Matovilac – izuzetno ukusna samonikla biljka. Otporna je na zimu pa je idealna za jesenju setvu, odnosno zimsku berbu.
Rukola – samonikla biljka gorkastog ukusa, neizostavan deo mediteranske kuhinje.
Sve vrste zelene salate najčešće se konzumiraju sirove, kao prilog glavnom jelu. Kombinacija voća i zelene salate daje izvrsne kašaste sokove. Savršena je i za pripremu ukusnih i zdravih krem čorbi.
Zelena salate ne koristi se samo u kulinarstvu, već i u kozmetici.