Pre 20 godina, britanski pisac Mark Simpson je pisao o metroseksualcima. Sada se, međutim, pojavio novi termin koji opisuje muškarca koji takođe brine o svom izgledu, ali on nije isto što i metroseksualac.

"O metroseksualcu sam prvi put pisao 1994. godine, nakon prisustvovanja izložbi u organizaciji magazina GK pod nazivom 'To je svet muškaraca'. Tim terminom sam hteo da opišem mladića sa visokim primanjima, koji živi i radi u gradu (jer su mu tako u blizini sve najbolje prodavnice), koji je veliki potrošač", piše za britanski "Telegraf" Mark Simpson, "otac" termina metroseksualac koji se koristi da opiše muškarce koji troše dosta vremena i novca na svoj izlged.

Oni su glavna tema, ali i ciljna grupa, muških magazina koji se bave lepotom, zdravljem, ishranom, fitnesom, dizajnom, modom, putovanjima.

"Vesti koje dolaze iz Britanije pokazuju da muškarci sada više novca troše na cipele, nego na žene", piše Simpson.

Mnogi muškarci su krajem devedesetih poricali da provode sate u kupatilu kako bi bili "tip-top" pre nego što izađu iz kuće. Danas je sve manje onih koji se stide da kažu koliko vremena i novca troše na ličnu negu, na "spoljašnje poliranje". Oni prave "selfije" i uživaju u svojoj lepoti.

U početku su takvi bili žigosani, jer je narcizam bio rezervisan samo za žene.

Međutim, krajem 20. veka dolazi do dominacije "selebriti" kuluture i medijskog "bombardovanja" čitave planete, negovanim muškarcima. Tako su, konačno, "oduvani" svi oni koji su bili protiv metroseksualaca.  Brendirani svet je pobedio.

Najbolja ilustracija je Dejvid Bekam. Potekao iz engleske radničke klase, postao je globalno popularan pre kao model raznih brenodava za donji veš, lepotu kose i kože, nego kao fudbaler.

Onima koji i dalje ne shvataju šta se to dešava sa muškarcima, treba objasniti da metroseksualci nisu "gej lutkice" koje se ceo dan lickaju. Oni su i dalje "pravi" muškarci, samo za razliku od nekih svojih predaka, više vode računa o estetici.

To je isto kao i sa ženama. Kao što su se one, tokom svoje evolucije, odvažile da urade nešto drugačije, da izađu iz ustaljenih ženskih okvira, da rade muške poslove, obrazuju se, putuju... a i dalje ostanu dame, tako su i muškarci ostali muškarci, samo se malo više brinu o svom izgledu.

Međutim, druga generacija metrosekualaca je otišla dalje i za njih je adekvatan novi termin - spornosekualci. Oni manje brinu o garderobi, a više o svom telu, ali i zdravlju uopšte.

Spornoseksualci paze šta jedu ne samo da bi bili lepi, već i da bi bili zdravi. Oni dižu tegove i ostaju "muškarci".

Bekam i Ronaldo im nisu uzor, a Armanijeva odela im nisu dovoljna. Oni su seksi, više nego njihovi "prethodnici".