Breskva je bila jedna od prvih voćki koju su naši preci pripitomili, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu "Plos one".

"Postoji jako duga istorija gajenja breskve u Kini", izjavio je Junfej Dženg, istraživač sa Arheološkog instituta provincije Džeđang, ističući da je Kina i dalje svetski lider u proizvodnji breskve.

Naučnici su uporedili koštice breskvi sa šest različitih lokacija u Kini, u rasponu od 5.000 godina. Pokazalo se da su sve analizirane koštice breskve tokom vremena postojale sve veće, što ukazuje da su se ljudi u dolini reke Jangcekjang trudili da pripitome ovu voćku.

Bilo je potrebno oko 3.000 godina da breskva dobije sadašnji izgled. Koštice identične današnjim su stare najviše oko 4.300 do 5.300 godina, naveli su istraživači.

Geri Kroford, antropolog sa Toronto Misisuga Univerziteta, koji je učestvovao u istraživanju, rekao je da postoje mnogi razlozi zašto je breskva bila odličan kandidat za domestikaciju.
Relativno brzo sazreva - počne da daje plodove za samo dve do tri godine, a podložna je selektivnom uzgoju radi poboljšanja veličine i slatkoće.

"Vrlo je ukusna i proizvodi puno plodova. Bogata je vitaminom A i C i veoma je kalorična", dodao je Kroford.  "Njen miris je neverovatan. Volim da ih jedem sveže, ali i u pitama i kolačima takođe", dodao je on.

Datiranje koštica ugljikom-14 pokazalo je da se breskva odvojila od svog divljeg pretka pre oko 7.500 godina. Od sasvim malog ploda, sa vrlo malo mesa, breskva je vremenom narasla u krupnu, sočnu voćku kakvu je danas znamo.

Prema Krofordu, nekadašnja divlja breskva potpuno je iščezla.  "U Kini, breskva je simbol dugovečnosti i ima značajno mesto u kineskoj kulturi", naveo je kanadski naučnik koji kao i mnoge njegove kolege veruje da breskva potiče iz jednog drugog mesta u Kini.

Najverovatnije da je kineska kultura Kuahućao (Kuahuqiao) bila prva koja je počela sa pripitomljavanjem breskve. Domestikacija pirinča je već bila u toku u toj oblasti.

"Pripadnici ove kulture su živeli u malim gradovima, raspolagali su raznim vrstama hrane i drugim resursima, pravili su barke i spaljivali zemljište kako bi kontrolisali lokalni ekosistem", kazao je Kroford.

Uzgajali su i svinje, držali pripitomljene pse, pravili zalihe žirova, koristili su drveno oruđe i pravili grnčariju odličnog kvaliteta", naveo je on.