U većini zemalja evropskog regiona jedna do dve trećine žena je gojazno, a taj problem je sve češći i medju decom, upozoreno je u sredu, na zasedanju Regionalnog komiteta Svetske zdravstvene organizacije za Evropu, koje se održava u Domu Narodne skupštine u Beogradu.
“U Ruskoj Federaciji 58 odsto žena gojazno, slično kao i u Turskoj i Hrvatskoj”, rekao je regionalni savetnik za ishranu i bezbednost hrane Frančesko Branka.
Govoreći o posledicama neodgovarajuće ishrane na zdravlje dece, Branka je kazao da je u Evropskom regionu SZO, koji obuhvata 53 zemlje, jedan od najčešćih zdravstvenih problema dece anemija izazvana nedostatkom gvoždja, koja može da prouzrokuje probleme u razvoju.
Ponekad se na istom području beleže i gojaznost i neuhranjenost medju decom, što je rezultat neravnomerne raspodele ekonomske dobiti proistekle iz privrednog razvoja, kao na primer u Albaniji.
Kada je reč o bezbednosti namirnica, balkanske zemlje i članice Zajednice nezavisnih država se suočavaju sa posebno velikim izazovima, ocenio je Branka.
Novi akcioni plan SZO trebalo bi da omogući da se smanji rasprostranjenost bolesti koje prouzrokuje loša prehrana, da spreči rast gojaznosti medju decom i adolescentima, da smanji rasprostranjenost bolesti koje se prenose hranom, i da smanje deficit vitamina i minerala u prehrani, poput vitamina A, joda i gvoždja.
Učesnici konferencije su istakli da je za zdrav život neophodan "zdrav početak" i da je neophodno promovisati nezamenjivost majčinog mleka, koje treba da bude jedina hrana u prvih šest meseci života, nakon čega treba da se nastavi sa dojenjem do najmanje 12 meseci.
Prema preporukama SZO, manje od 10 odsto dnevnog unosa kalorija treba da potiče iz zasićenih masti (koje se nalaze pre svega u namirnicama životinjskog porekla) i šećera, a manje od jedan odsto iz transmasnih kiselina (koje se nalaze u biljnim masnoćama poput margarina). Dnevno treba unositi 400 grama voća i povrća i manje od pet grama soli.
Na konferenciji je rečeno da će za uspešnu primenu ovog akcionog plana biti potrebna saradnja vlade, civilnog sektora i prehrambene industrije i da je neophodno doneti zakone kojima bi se regulisala ova oblast i, posebno, marketing u prehrambenom sektoru.
Na zasedanju, koje je otvoreno 17. septembra a završava se 20. septembra, učestvuje 300 delegata iz 53 zemlje evropskog regiona SZO. Delegatima su se do sada obratili i visoki funkcioneri - predsednik Srbije Boris Tadić i generalni direktor SZO Margaret Čen.
Osnovne teme zasedanja su ostvarivanje milenijumskih ciljeva razvoja, politika radne snage u zdravstvu i prehrambena politika.
(Tanjug)
“U Ruskoj Federaciji 58 odsto žena gojazno, slično kao i u Turskoj i Hrvatskoj”, rekao je regionalni savetnik za ishranu i bezbednost hrane Frančesko Branka.
Govoreći o posledicama neodgovarajuće ishrane na zdravlje dece, Branka je kazao da je u Evropskom regionu SZO, koji obuhvata 53 zemlje, jedan od najčešćih zdravstvenih problema dece anemija izazvana nedostatkom gvoždja, koja može da prouzrokuje probleme u razvoju.
Ponekad se na istom području beleže i gojaznost i neuhranjenost medju decom, što je rezultat neravnomerne raspodele ekonomske dobiti proistekle iz privrednog razvoja, kao na primer u Albaniji.
Kada je reč o bezbednosti namirnica, balkanske zemlje i članice Zajednice nezavisnih država se suočavaju sa posebno velikim izazovima, ocenio je Branka.
Novi akcioni plan SZO trebalo bi da omogući da se smanji rasprostranjenost bolesti koje prouzrokuje loša prehrana, da spreči rast gojaznosti medju decom i adolescentima, da smanji rasprostranjenost bolesti koje se prenose hranom, i da smanje deficit vitamina i minerala u prehrani, poput vitamina A, joda i gvoždja.
Učesnici konferencije su istakli da je za zdrav život neophodan "zdrav početak" i da je neophodno promovisati nezamenjivost majčinog mleka, koje treba da bude jedina hrana u prvih šest meseci života, nakon čega treba da se nastavi sa dojenjem do najmanje 12 meseci.
Prema preporukama SZO, manje od 10 odsto dnevnog unosa kalorija treba da potiče iz zasićenih masti (koje se nalaze pre svega u namirnicama životinjskog porekla) i šećera, a manje od jedan odsto iz transmasnih kiselina (koje se nalaze u biljnim masnoćama poput margarina). Dnevno treba unositi 400 grama voća i povrća i manje od pet grama soli.
Na konferenciji je rečeno da će za uspešnu primenu ovog akcionog plana biti potrebna saradnja vlade, civilnog sektora i prehrambene industrije i da je neophodno doneti zakone kojima bi se regulisala ova oblast i, posebno, marketing u prehrambenom sektoru.
Na zasedanju, koje je otvoreno 17. septembra a završava se 20. septembra, učestvuje 300 delegata iz 53 zemlje evropskog regiona SZO. Delegatima su se do sada obratili i visoki funkcioneri - predsednik Srbije Boris Tadić i generalni direktor SZO Margaret Čen.
Osnovne teme zasedanja su ostvarivanje milenijumskih ciljeva razvoja, politika radne snage u zdravstvu i prehrambena politika.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.