- Četvrti dan -

Juče sam obišao sva nalazišta. Tačnije, sva nalazišta koja su iskopana ili se iskopavaju. Sa svojim veoma strpljivim vodičem smo to uspeli sve za jedan dan. Ko se bavi fotografijom zna da kada se nađete na jednoj lokaciji to ipak nije par škljocanja već se malo šeta i traži neki bolji ugao. Zahvaljujući direktoru Viminacijuma profesoru Miomiru Koraću bilo mi je omogućeno slobodno kretanje oko i u glavnoj zgradi. U njoj se nalazi biblioteka, istraživački centar, kancelarije, restoran, muzej koji još nije u potpunosti završen, sala za sastanke i sobe u kojima borave arheolozi i gosti centra.


Kada se prođe kroz glavna masivna drvena vrata ulazi se u centralno dvorište domusa u kojoj je fontana. Cela zgrada je građena u rimskom stilu osim naravno modernih detalja koji su neizbežni. Na primer, brave na security kartice, računari, rasveta itd. Svaki atrijum ima malu zelenu površinu u sredini. Kuhinja i trpezarija su takođe moderno opremljene sa izuzetkom stolica.

Iz dvorišta suprotno od ulaznih vrata se ulazi u muzej. Kao što sam već rekao on nije završen. Na gornjem delu je statua cara Konstantina, a u sredini je pogled na donji nivo u kom se nalazi maketa grada. Ona nije gotova, zapadni deo grada se još uvek radi. Rekonstrukcija je urađena po skeniranom tlu i predstavlja grad kakav je bio u punoj veličini. Samo obratite pažnju na detalje. Tu je i prostorija koja će se vremenom popunjavati eksponatima sa iskopina, ali koja se već sada može iznajmiti za izložbe.


Najdublja prostorija je sala za sastanke i konferencije. U krajevima prostorija su dva sarhofaga od kojih je jedan od mermera a drugi od kamena. Iako na prvi pogled tako ne izgleda jer nije brušen već samo sečen kada mu se priđe vidi se razlika između njega i kamena. Oba su bila opljačkana i se vide tragovi oštećenja koje su lopovi napravili da bi ih otvorili. Na zidovima su biste ukupno 18 cezara koliko ih je rođeno na prostoru Srbije. Konstantinova bista je, naravno, najveća. Plafon je ukrašen pravim zlatom. Ili što bi naši stari rekli - suvim zlatom. A to verovatno objašnjava zašto je toliko visoka prostorija (šala mala).

Biblioteka je fenomenalna. Baš onako kako bi biblioteka trebala da izgleda, ili bar onako kako je ja uvek zamišljam. Potpuno je u fazonu onih starih, recimo kao u filmu o Lari Kroft. Samo daleko manja, ali sve ostalo je tu. Drvene police, klizne merdevine, kružne stepenice... Svetlo je jako loše za fotografisanje, ali svejedno jer fotografije ne mogu verno preneti ono što se očima vidi.

Suprotno od biblioteke nalazi se atrijum u koji se donose predmeti pronađeni na nalazištima. Tu se čiste, evidentiraju, analiziraju i sklapaju. Tim koji je pre podne na terenu posle podne je ovde gde nastavlja sa radom. Ovde je jedna od najvećih zbirki u ovom delu Evrope. Turistima i posetiocima nije dozvoljen pristup ali ja sam uspeo da se "ušunjam". Malo sam proćaskao sa Snežanom i Vladom koji su mi pomogli oko nastavka putovanja i detalja oko rute.

Pored glavne zgrade, iliti Domusa, kod parkinga za posetioce se nalazi prodavnica suvenira i kafe bar. Odatle kreću ture na svakih sat vremena. A sa druge strane domusa je park za decu u kojem se nalazi i drveni mamut u prirodnoj veličini. Dalje iza dečjeg parka je površinski kop. I to je turistička atrakcija naravno ne iz rimskog vremena. Napravljen je vidikovac sa kojeg se mogu posmatrati ogrormne mašine koje služe za kopanje i transport rude. Ali, one time ugrožavaju nalazište. Za sada se kop širi u pravcu od Viminacijuma, ali pitanje je šta će biti ako na toj strani ponestane rude...

Profesor Korać je zaista od ovog nalazišta napravio nešto lepo, dobro i reprenzetativno. Dosta je energije uloženo u ovaj projekat koji se i dalje razvija. Ako sam dobro shvatio trenutno se grade terme koje će biti identične kao što su Rimljani imali. Moram reći i da je profesor jedan veoma pozitivan čovek pun energije. Na njemu se jasno vidi da je uspeo ono najbitnije - da radi ono što zaista voli. Ne bih rekao da je to privilegija, već sam stekao utisak da je on dosta vremena i truda uložio u Viminacijum, i radio na njemu da bi sada mogao da uživa u plodovima svog rada. Ne bi nalazište ovako izgledalo da svi oni nisu uložili sve da Viminacijum raste i da se razvija. Super ekipa radi i video sam da su dosta pozitivni. Ako dođete u posetu nemojte da budete puki spektatori već obratite malo više pažnju na ono što je urađeno do sada i tada ćete shvatiti šta je zapravo ovde sve napravljeno. Analizirajte malo i videćete da je to, bar se meni čini tako, jedna ideja i pozitivna energija koja se prenosi na svakoga ko ovde dođe i ponese je sa sobom kada odavde krene.

Rano ujutru nastavljam put dalje, prezadovoljan svime što sam video. Mogu danima da pišem o Viminacijumu i ljudima koji ovde rade i isto toliko da fotografišem, međutim to ne može adekvatno preneti moj doživljaj ovog mesta. I sada imam utisak kao da osnovna jedinica puta više nije kilometar nego milenijum, jer sam cela dva dana proveo u drevnom rimskom gradu a sada se vraćam u XXI vek.

Pogledajte još fotografija

GalerijaViminacijum (drugi deo)

(Predrag Jelenić)