- Deveti dan -

Sinoć sam razmišljao kuda ujutru da se uputim pošto krećem veoma rano. Setio sam se da sam video u Viminacijumu na rimskoj karti i Tesaloniki na Ruti rimskih imperatora. Kontaktirao sam drugara iz Soluna i pitao ga koji su mu planovi za kasno pre podne i da li ima vremena za kafu. U trenutku je bio zbunjen mojim pitanjem ali posle je rekao da obavezno moram da dođem. Ujutru smo se Žile i ja probudili nešto pre pet ujutru. On je išao sa svojom ekipam na planinarenje, a ja nastavio dalje svoj put. Žiletu još jednom neizmerno hvala na svemu, kao i celoj ekipi iz Pirota, stvarno su bili fantastični. A ljudima koji imaju predrasude o Piroćancima neka iskoriste neki momenat i posete ovaj grad. Eto, čisto malo da se razuvere, neće im trebati mnogo.

Put do Tesalonikija je dug preko 300km, bar ovaj kojim sam ja krenuo preko Sofije. Ovo će biti dobar test za sedište koje je napravio Boban, do sada se odlično pokazalo. Još uvek je bio mrak kada sam krenuo i bilo je prilično hladno. Do granice par puta sam prolazio i kroz maglu koja srećom nije bila kao ona u Negotinu. Granicu sam brzo prošao i nastavio dalje. Što sam više zalazio u Bugarsku to je bivalo sve hladnije i hladnije. Putevi su veoma dobri tako da sam bio malo jači na gasu da bih što pre stigao. Do Sofije je magla periodično bila sve gušća da bi na pravcu ka Kulatama bila kao ona od pre neki dan u Srbiji. Sa tom razlikom što je postalo i veoma hladno. U jednom trenutku sam morao da stanem da ubacim pamučne uloške u rukavice i obučem kišno odelo. Malo sam i cupkao u mestu da se zagrejem pre nego što nastavim vožnju. Bilo je bolje svakako ali i dalje jako neprijatno. Takvi uslovi za vožnju su me držali do nekih 40-ak kilometara pred granicu sa Grčkom. Napravio sam pauzu za kafu jer sam gubio koncentraciju u vožnji. A kafu sam popio u kafani koja je zove "Turski kebab", dakle prva jutarnja je bila tursko-bugarsko-srpska kafa. Tu se već pojavilo sunce i bilo je toplije. Dosta se radi na putevim pa treba samo malo više obratiti pažnju na privremene petlje. Mislim da tu rade njihv koridor, pa treba obratiti pažnju da ne skrenete gde ne treba. Do bugarsko-grčke granice sam brzo stigao, i još brže prešao. Pogledali dokumenta na brzaka i poželeli mi srećan put. A do Tesalonikija putevi široki, ravni, novi, prosto vam žao da vozite ispod 120. Mada treba voditi i računa jer se lako desi da malo preterate kao ja, 160 sa pretovarenim motorom. Ali bila je uživancija. Dogovorio sam se sa drugarom da se nađemo u gradu u parku pored obale mora. A meni je pri samom ulasku u grad "vrisnula" baterija. Stao sam na Aristotelovom trgu i javio mu da ga tu čekam. Budući da nalazišta i muzeji rade do 15h imali smo svega dva sata da obiđemo nalazišta. Ona mogu da se vide i spolja ali pravi je fazon da se uđe unutra, naročito što sam prilično ograničen vremenom. Iz tog razloga je predložio da odmah krenemo u obilazak a posle da sednemo na kafu.

Prva stanica nam je rimski forum Agora, iskopina okružena modernim stambenim zgradama što je bio veoma neuobičajen prizor za mene. Nalazište se zatvara na kraju radnog vremena ali sve većina stvari može videti i sa ulica koje je okružuju. Ali, naravno, doživljaj je daleko blaži. kada siđete u donji deo prolazite kroz tunel u kom se organizuju izložbe slika i fotografija. Odlično mesto i dobro iskorišćen prostor, i koliko mi Feidon kaže izložbe koje se tu organizuju uvek su dobre i posećene. Eksponati pronađeni nalaze se u prostorijama muzeja koji je napravljen ispod temelja Agore. U postavci se mogu videti razni predmeti, alati, oružja, nakit, statue, biste iz tog perioda... Dobra stvar je da pored svakog predmeta stoji objašnjenje šta je to i čemu je služilo. Napravljena je i konferencijska sala, što je super, jer mislim da je ovo mesto jako dobro i originalno za razne prezentacije. Dalje se penjete nazad na površinu i izlazite sa druge strane. Na istočnoj strani se nalazi mali amfiteatar u kojem se nisu održavale predstave već su oni bili pravljeni da bi se u njima svirala muzika. Veliki deo podnog mozaika je ostao čitav ali je prekriven nekim materijalom i peskom da bi se sačuvalo. Otkriven je jedan mali deo da bi posetioci videli kako izgleda. U sredini je stub koji je u potpunosti rekonstruisan od originalnih delova. Vrh tog stuba prvobitno je trebao da bude u muzeju ali ha je arheolog postavio da bi pokazao da je Tesaloniki grad koji je uvek i još uvek živi.

Dalje smo požurili ka Galerijusovoj palati. Stigli smo prilično kasno i imali smo svega dvadesetak minuta da je obiđemo celu. U jednom trenutku Feidon je počeo da zagovara vodiča Irenu, pošto Grci veoma poštuju svoje radno vreme, kako bi meni omogućio da fotografišem što duže. Nije ni ona blia blesava i znala je šta nas dvojca pokušavamo, ali nam je dozvolila. Provalila nas je na keca. Ova palata je u to vreme služila kao predsedavajuća ako mogu to tako da nazovem. Odatle je Galerijus vladao, i drugi posle njega naravno. Napravljena je staza kojom je dozvoljeno kretanje i treba poštovati. Prisustvovali smo kada se turistički vodič ljutila na posetioca koji je sišao u iskopine. Prilično je energična i nije mu bilo svejedno. Ostali smo možda petnaestak minuta van radnog vremena iskopine, i po Feovim rečima to je pravi uspeh pošto, kao što sam već rekao, Grci veoma drže do svog radnog vremena.

Pošto smo uspeli da obiđemo dva mesta sa radnim vremenom odlučili smo malo da se odmorimo na keju, popijemo kafu koja mi je bila preko potrebna i malo što bi se reklo "to catch up". Nas dvojica smo se upoznali na skijanju u Bugarskoj pre 8-9 godina i ostali smo u kontaktu. Ovaj putopis se pokazao kao sjajn momenat, ili kako ja volim da kažem "izgovor", da dođem u njegov rodni grad i napokon popijemo kafu uživo. Proveli smo dva-tri sada pričajući i zezajući se i kada smo hteli da krenemo dalje Fe je primetio da je meni guma probušena. Prvo sam mislio da je možda samo ispustila jer sam pored svih ovih stvari vozio i njega. Na kraju se ipak ispostavilo ili da je bušna ili da je popustio ventil. U svakom slučaju obradovaću posetom nekog majstora ovde.

Izvadili smo ručnu pumpu iz moje opreme i nastavili dalje put ka Galerijusovom luku koji se nalazi pored lavne ulice Tesalonikija. Koliko sam video to je glavno mesto nalaženja omladine, recimo slično nešto kao i spomenik knezu Mihailu na Trgu Republike. Kroz luk je prolazio glavni put rimskog grada, a taj put je zapravo bio napravljen sve do samog Rima. Nešto bliže centru u istoj ulici prilikom kopanja stanice metroa naišli su na još jedno arheološko nalazište. U njemu su pronađeni ostaci koji su u odličnom stanju, poput onih u Pompeji. A izgleda da konkretno ova iskopina ima i sličan značaj. Sada je na tom delu kopanje metroa stopirano dok se ne reši kako će se rešiti novonastala situacija. Jedno od ideja je da se stanica izmesti ispod temelja a da to bude restaurirano i prezentovano kao podzemni muzej. Slično kao u Agori. Sam Galerijusov luk je ogroman i na njemu postoje gravure. Neke su u veoma dobrom stanju a druge su se malo "isprale" zbog zagađenja i izduvnih gasova.

Odmah iznad luka se nalazi Rimska Rotunda. I tu pronađene iskopine, ali je taj deo trenutno zatvoren za posetioce. Napravio sam par fotografija čisto da vidite kako izgleda. Pretpostavlja se da je trebalo da ima svrhu mauzoleja ali nema dokaza da je bila korišćena u te svrhe.

Posle toga smo otišli kod Feidona kući gde sam upoznao i Dimitru, njegovu lepšu i pametniju polovinu :) Malo smo posedeli i otišli na večeru, moj prvi obrok u tom danu. Tempo je bio ubitačan ali osetio sam ga tek kada smo ušli u stan. Odveli su me u strai grad u jedan stari restorančić sa tradicionalnom klopom. Izbor sam ostavio na njima jer kapiram da znaju šta valja. Sinoć sam prvi put u životu probao kozje meso i mogu reći da je fenomenalno. I ćufte od povrća, pečurke itd, i mogu reći da su Grci rame-uz-rame sa našom kuhinjom. Jeste sve to slično, kao na primer i turska kuhinja (nadam se da me Fe neće čuti), ali su u pitanju finese u spremanju. Recimo, do ovog leta sam mislio da je jagnjeći Otomanski kebab najbolja jegnjetina koju sam jeo, ali kada sam probao Zakintošku jagnjetinu spremljenu na tradicionalan način samo sam pohvalio kuvara da je spremaju bolje od Turaka. Na to je on prilično energično odgovorio: "But of corse!".

GalerijaSolun - treba videti i ovo

Kada smo završili večeru, malo su me provozali po gradu da naprave malu turu. Par fotki smo napravili na bedemima gornjeg grada.

Tesaloniki je grad koji je živ od trenutka kada je nastao. I u njemu zaista ima mnogo toga da se vidi, i njegova istorija je bogatija i duža od mnogih država koje pokušavaju da veštački stvore svoj identitet. Ovde se mogu videti razne epohe i kulture koje su živele, od Rimljana i antičkih Grka, Jevreja, preko Vizantijaca, Otomana i tako dalje i tako dalje. Mnogo me podseća na Beograd, tako da me sada možda malo hvata i nostalgija. Tesaloniki je super grad, koliko sam video sa super ljudima, i sigurno ću doći ovde ponovo. I ponovo, i ponovo...