"Prva srpska burma liči na šajkaču, ali samo kada se sastave dva prstena", objasnio nam je njen tvorac, Dragan Simić, inače IT inženjer.

Otkud mu takva ideja?

"Ja sam u ovom zlatarskom poslu nov, pridružio sam se supruzi koja je zlataru nasledila od oca, a ovu burmu sam slučajno smislio i patentirao sam je pod imenom 'Prva srpska burma' ili PSB", kaže za MONDO Dragan Simić i pokazuje nam svoj proizvod, dok sedimo u zlatarskoj radionici u Beogradu, koju je nasledio od tasta. Kaže da narodi u našem okruženju nemaju svoje, nacionalne burme, ali da ih imaju Rusi, Francuzi i Englezi, a baš ta engleska je kod nas veoma popularna, jer je jednostavnog dizajna.

Srpka burma nije takva. Ne možemo baš da se zakunemo da vidimo šajkaču kada se dva prstena spoje, ali je u svakom slučaju reč o lepom komadu nakita.

 Koliko košta?

"Cena zavisi od nekoliko činilaca. S obzirom na to da je reč o modelu koji može da se prilagođava potrebama i željama kupca, te burme mogu da budu od srebra, žutog zlata, belog, od 14 ili 18 karata, a imamo modele širine od tri do sedam milimetara. Muška i ženska burma mogu i ne moraju da budu iste. Ovi promotivni modeli imaju cirkone u bojama naše zastave: plavi, crveni i beli, ali mogu da se zamene i safirom, rubinom i brilijantom. Od toga zavisi cena, a najjeftiniji model je 25.000 dinara."

Ko su vaši kupci?

"Prve PSB burme smo prodali u Kataru, našim ljudima koji tamo žive."

Da li Srbi, generalno, imaju novac za nakit?

"Naša zlatara postoji od 1982. godine, što znači da smo prošli kroz sve dobre i loše godine naše zemlje, ali smo se uvek trudili da se prilagodimo. Tako smo, svojevremeno, pokrenuli autlet prodaju burmi, koje su, inače, naš osnovni proizvod. I to se pokazalo veoma dobro, s obzirom na to da imamo modele koji koštaju 11.900 dinara."

Statistika kaže da je u Srbiji poslednjih godina sve više razvoda, a sve manje novih brakova. Da li vi to možete da potvrdite kao prodavac burmi?

"Nisam to primetili, prodaju se, manje-više, dobro. Ima vraćanja burmi i vereničkog prstenja, na primer, ali ne drastično više nego inače", kaže Milena Panić Simić, Draganova supruga i vlasnica zlatare. Ona nam je obajsnila da se godišnje vrati oko tri, četiri prstena, a neki se i pretope u drugi komad nakita.

Da li radite "staro za novo" i kada su burme u pitanju?

"Kako da ne. Najčešće se pretapaju burme iz prvog braka, ali imamo i slučaj čoveka koji se drugi put ženi, pa nam je doneo svoju prvu burmu i rekao: 'Samo je malo ispolirajte, pa da je opet upotrebim'", kaže Milena i pokazuje nam verenički prsten koji je mladić kupio kod njih, ali s obzirom na to da se nije pojavio na dan zakazane veridbe, devojka je vratila prsten.

Da li u tim situacijama, kupci imaju potrebu da se ispovedaju, podele sa vama "tužnu priču"?

"Kako ko. Ako prsten vraća muškarac, onda mi se čini kao da mu je neprijatno i da želi da sakrije činjenicu da se radi o vereničkom prstenu. Kada ga vraća devojka, onda mi, uglavnom, ispriča sve, mada ja to ne volim da slušam."

Da li imate nekog rekordnog "kolekcionara" burmi, stalnu mušteriju koja se venčavala ili verila više puta, pa mu često treba vaše prstenje?

"Najviše ima onih koji su dva puta kupovali burme, za prvi i drugi brak. Par koji živi u Švajcarskoj, na primer, je kod nas kupio po tri burme: od crvenog, žutog i belog zlata, kako bi imali da menjaju u zavisnosti od raspoloženja ili odevne kombinacije."