Količina falsifikovanih prehrambenih proizvoda, pića i poljoprivrednih proizvoda kojima se trguje u svetu je u porastu, navedeno je u najnovijem izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Voće, konzervisano povrće, mleko u prahu, buter, hrana za bebe, instant kafa, alkohol, konditorski proizvodi i hibridno seme kukuruza su njčešće falsifikovani proizvodi, ukazao je OECD.
Svetska trgovina falsifokovanim proizvodima ne samo da nanosi štetu proizvodjačima u vidu narušavanja ugleda njihovih marki, već povećava troškove kompanija za uvodjenje bezbednosnih mera, kakva je stavljanje holograma na pakovanja.
Alkoholni proizvodi su glavna meta falsifikatora koji originalne boce pune nekvalitetnim zamenama. Alkohol koji se koristi u spravljanju koktela takodje je privlačan za falsifikatore jer se mešanjem s drugim sastojcima maskira prepoznatljiv ukus osnovnog alkoholnog pića u koktelu.
Industrijski zvaničnici ističu da, sem punjenja originalnih boca zamenama, falsifikatori i liju boce, koriste poluautomatizovane linije za punjenje i mašine za štampanje etiketa.
Najveći deo nedozvoljenih radnji u sektorima hrane i pića čini falsifikovanje trgovačkih oznaka ili registrovanih oblika pakovanja, a primeri za takve prekršaje su najčešće hrana za bebe, čaj i škotski viski, navedeno je u izveštaju OECD.
Mada industrija hrane i pića daje relativno malo informacija o ekonomskom uticaju falsifikovanja na proizvodjače, jedan učesnik u istraživanju je procenio da falsifikovanje nekoj kompaniji u sektoru alkoholnih pića nanosi štetu od najmanje 54 miliona dolara u izgubljenoj prodaji.
Kompanije u tom sektoru svake godine investiraju znatne sume novca u zaštitu svojih marki od falsifikovanja, od promene pakovanja do uvodjenja zaštitnih holograma.
OECD je ukazala da je teško proceniti količinu falsifikovanih prehrambenih proizvoda i pića na tržištu.
Evropsko udruženje za marke (AIM) je objavilo da carinski podaci govore da je količina zaplenjenih falsifikovanih prehrambenih proizvoda i pića povećana 250 odsto u periodu izmedju 2003. i 2005. godine.
U svetu je 2004. u akcijama protiv falsifikovanja pića zaplenjeno oko milion falsifikovanih proizvoda i zatvoreno 148 ilegalnih proizvodnih pogona ukupnog kapaciteta od 155.000 sanduka, potencijalne vrednosti oko 19 miliona evra.
Evropska komisija je takodje saopštila da je 2005. zaplenjeno oko 5,2 miliona falsifikovanih prehrambenih proizvoda i pića, što je bilo povećanje od 118 odsto u odnosu na 2003.
Učesnici u istraživanju OECD su okrivili Kinu kao glavnog proizvodjača, distributera i prodavca falsifikovanih prehrambenih proizvoda i pića.
(Tanjug)
Voće, konzervisano povrće, mleko u prahu, buter, hrana za bebe, instant kafa, alkohol, konditorski proizvodi i hibridno seme kukuruza su njčešće falsifikovani proizvodi, ukazao je OECD.
Svetska trgovina falsifokovanim proizvodima ne samo da nanosi štetu proizvodjačima u vidu narušavanja ugleda njihovih marki, već povećava troškove kompanija za uvodjenje bezbednosnih mera, kakva je stavljanje holograma na pakovanja.
Alkoholni proizvodi su glavna meta falsifikatora koji originalne boce pune nekvalitetnim zamenama. Alkohol koji se koristi u spravljanju koktela takodje je privlačan za falsifikatore jer se mešanjem s drugim sastojcima maskira prepoznatljiv ukus osnovnog alkoholnog pića u koktelu.
Industrijski zvaničnici ističu da, sem punjenja originalnih boca zamenama, falsifikatori i liju boce, koriste poluautomatizovane linije za punjenje i mašine za štampanje etiketa.
Najveći deo nedozvoljenih radnji u sektorima hrane i pića čini falsifikovanje trgovačkih oznaka ili registrovanih oblika pakovanja, a primeri za takve prekršaje su najčešće hrana za bebe, čaj i škotski viski, navedeno je u izveštaju OECD.
Mada industrija hrane i pića daje relativno malo informacija o ekonomskom uticaju falsifikovanja na proizvodjače, jedan učesnik u istraživanju je procenio da falsifikovanje nekoj kompaniji u sektoru alkoholnih pića nanosi štetu od najmanje 54 miliona dolara u izgubljenoj prodaji.
Kompanije u tom sektoru svake godine investiraju znatne sume novca u zaštitu svojih marki od falsifikovanja, od promene pakovanja do uvodjenja zaštitnih holograma.
OECD je ukazala da je teško proceniti količinu falsifikovanih prehrambenih proizvoda i pića na tržištu.
Evropsko udruženje za marke (AIM) je objavilo da carinski podaci govore da je količina zaplenjenih falsifikovanih prehrambenih proizvoda i pića povećana 250 odsto u periodu izmedju 2003. i 2005. godine.
U svetu je 2004. u akcijama protiv falsifikovanja pića zaplenjeno oko milion falsifikovanih proizvoda i zatvoreno 148 ilegalnih proizvodnih pogona ukupnog kapaciteta od 155.000 sanduka, potencijalne vrednosti oko 19 miliona evra.
Evropska komisija je takodje saopštila da je 2005. zaplenjeno oko 5,2 miliona falsifikovanih prehrambenih proizvoda i pića, što je bilo povećanje od 118 odsto u odnosu na 2003.
Učesnici u istraživanju OECD su okrivili Kinu kao glavnog proizvodjača, distributera i prodavca falsifikovanih prehrambenih proizvoda i pića.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.