Probali smo žutu lubenicu

Stariji Beograđani otkrili su nam da su upravo te, žute lubenice bile jedine koje su mogle da se nađu kod nas, dok im se seme nije zatrlo, a primat odnela lubenica crvenkastog mesa.

Sada su se ponovo pojavile u pojedinim prodavnicama u gradu, ima ih i na Kaleniću i Zelenjaku, a koštaju malo više od običnih – cena za kilogram je do 70 dinara.

U pitanju je vrsta lubenice pod nazivom "Yellow Crimson", čija je unutrašnjost žuta, a ukus slađi i podseća na med.

I još nešto o žutoj lubenici – ima je dosta na Tajlandu i veruje se da donosi bogatstvo - jer je žuta.

U žutoj lubenici ima manje semena, ali joj je kora tvrda i suvlja od obične. Uzgaja se u Španiji tokom leta, zimi u Tajlandu i u Rusiji je najslađa ukusna i sočna.

Teško je razlikovati crvenu i žutu lubenicu jer su spolja identične. Još uvek se ne zna da li je jedna zdravija od druge, jer je većina studija rađena na crvenoj lubenici.

Veruje se da lubenica (Citrullus lanatus) potiče iz južne Afrike, tj. pustinje Kalahari, a to je teritorija koju danas obuhvataju države Bocvana, Namibija i Južnoafrička Republika. Preci današnje lubenice i danas rastu u ovim oblastima.

Lubenica se sastoji od 92 odsto vode, a u antičkom dobu putnici su je upravo zbog toga nosili kao zamenu za vodu - loptasti sočni plodovi bili su prirodna čuturica koja je pružala pravo osveženje, objašnjeno je u magazinu “Magično bilje”.

Danas postoji više od hiljadu i dvesta varijeteta, a ukrštanjem su dobijeni plodovi sa tanjom ali jačom korom (čime se lakše transportuju i čuvaju).

Lubenica bez semena stvorena je 1939. godine tretiranjem neoplođenih cvetova kiselinom koja sprečava nastanak semena.

Pored žute lubenice, sve više u modu ulaze i kvadratne. Lubenica-kocka potiče iz Japana, po veličini je znatno manja od običnih vrsta, a stvorena je da bi se lakše čuvala u malim frižiderima.