Stariji vozači prave manje saobraćajnih nezgoda jer su oprezniji i imaju više iskustva, ali iako nešto sporije reaguju, slabije vide i čuju, ljute se kada im se zbog pogoršanja zdravstvenog stanja ne produžavaju vozačke dozvole.
Prema još uvek važećem Zakonu o osnovama bezbednosti u saobraćaju iz '80. godina "vozač koji upravlja vozilom u saobraćaju na putu mora da bude telesno i duševno sposoban da upravlja vozilom i da za to ima potrebno znanje i veštinu".
Vozačka dozvola izdaje se i produžava osobama na 10 godina, a osobama starijim od 65 godina života -sa rokom važenja od tri godine i uz obavezan lekarski pregled.
"Pregled obuhvata kontrolu kod neuropsihijatra, očnog lekara, psihologa i specijaliste medicine rada, a profesionalni vozači moraju da obave i pregled kod kardiologa i specijaliste za uho, grlo i nos", kaže načelnik Službe za zdravstvenu zaštitu zaposlenih Doma zdravlja "Stari grad" Gordana Dragašević.
U novom Nacrtu zakona o bezbednosti saobraćaja posle 65 godine prvi put dozvola može da se produži najduže na pet godina, posle 70 najviše do dve, a posle 75 najviše do jedne godine, istakla je ona.
Dr Gardašević je ukazala da razlozi zbog kojih se vozačima ne produžavaju vozačke dozvole najčešće predstavljaju i najveći problem kod vozača koji oduzimanje dozvole ne žele mirno da prihvate.
"Prvo produženje, koje dobije većina vozača starijih od 65 godina, bude najčešće na tri godine, a kasnije to bude sve kraće i kraće“, rekla je Dragaševićeva koja je i predsednik najveće Komisije za vozače u Beogradu koja obavlja zdravstvene preglede i za oko 6.000 vozača Gradskog saobraćajnog preduzeća.
Procedura je takva da komisija, ukoliko utvrdi promene zdravstvenog stanja, izdaje lekarsko uverenje da se dozvola više ne može produžiti, a istovremeno vodi i protokol nesposobnih vozača koji se poštom, preko Doma zdravlja, zvanično šalje MUP-u, objasnila je ona.
"U dopisu poslatom policiji navode se članovi zakona koji ih ograničavaju u vožnji i automatski, ukoliko se ta osoba sama ne javi, policija mu dolazi na vrata i oduzima vozačku dozvolu“, rekla je Dragaševićeva.
Ona je podsetila da su i do sada lekari opšte prakse bili u obavezi da, ukoliko primete neko oboljenje koje može bitno da utiče na upravljanje vozilom prijave pacijenta, ali da se u praksi to retko dešavalo.
"Razlozi zbog kojih se najčešće ne produžava vozačka dozvola je poremećaj intelektualnih funkcija, a sama psihomotorna usporenost može biti dovoljna da neuropsihijatar kaže da je osoba nesposobna, što vozače strašno ljuti", navela je Dragaševićeva.
Neki od razloga su i poremećaj pažnje i mišljenja, tremor, odnosno drhtanje ruku, sklerotične promene na mozgu, oštećenja vida, kardiovaskularne bolesti, infarkt, rekla je ona, dodajući da postoji tačno 20 nabrojanih poremećaja zbog kojih se dozvola može oduzeti.
Dešava se da osobe, iako su bile zdrave kada su dobile vozačku dozvolu, u međuvremenu, obole od neke bolesti ili postanu invalidi, i tada najveću ulogu imaju izabrani lekari koji te promene moraju da prijave MUP-u, naglasila je Dragaševićeva.
Ona je upozorila da ukoliko takve osobe dobiju epilepsiju, dijabetes, postanu alkoholičari, dobiju neko teško duševno oboljenje, Parkinsovu bolest ili multipleks sklerozu, kao vozači predstavljaju "tempirane bombe u saobraćaju".
Napominjujući da starije osobe, bilo vozači ili pešaci, predstavljaju opasnost u saobraćaju, šef Radne grupe za izradu Nacrta zakona o bezbednosti saobraćaja Milan Vujanić je rekao da je Saobraćajni fakultet pre četiri godine uradio Studiju o ugroženosti starih lica za potrebe grada Beograda.
Studija je pokazala da u gradu ima 20 do 30 tačaka na kojima je povećana ugroženost starijih osoba, rekao je Tanjugu Vujanić koji je i profesor na Saobraćajnom fakultetu.
To su, uglavnom, tačke vezane za centralne gradske zone i periferiju, odnosno Zemun i Novi Beograd, dok je između izuzetno mala ugroženost tih lica.
On je upozorio da je važno zaštiti starije osobe i posebno obratiti pažnju na njihovo učešće u saobraćaju, zato što se one ne ponašaju u skladu sa svojim mogućnostima i često precenjuju svoje stvarne sposobnosti.
"Nekad su mogli jasno da vide, a sada ne, nekad su mogli brže da reaguju i sklone se, a sada jedno misle, a fizičke mogućnosti su potpuno drugačije i treća stvar, oni su ponekad zamišljeni i ne obraćaju dovoljno pažnju na saobraćaj oko njih", objasnio je Vujanić.
(Tanjug)
Prema još uvek važećem Zakonu o osnovama bezbednosti u saobraćaju iz '80. godina "vozač koji upravlja vozilom u saobraćaju na putu mora da bude telesno i duševno sposoban da upravlja vozilom i da za to ima potrebno znanje i veštinu".
Vozačka dozvola izdaje se i produžava osobama na 10 godina, a osobama starijim od 65 godina života -sa rokom važenja od tri godine i uz obavezan lekarski pregled.
"Pregled obuhvata kontrolu kod neuropsihijatra, očnog lekara, psihologa i specijaliste medicine rada, a profesionalni vozači moraju da obave i pregled kod kardiologa i specijaliste za uho, grlo i nos", kaže načelnik Službe za zdravstvenu zaštitu zaposlenih Doma zdravlja "Stari grad" Gordana Dragašević.
U novom Nacrtu zakona o bezbednosti saobraćaja posle 65 godine prvi put dozvola može da se produži najduže na pet godina, posle 70 najviše do dve, a posle 75 najviše do jedne godine, istakla je ona.
Dr Gardašević je ukazala da razlozi zbog kojih se vozačima ne produžavaju vozačke dozvole najčešće predstavljaju i najveći problem kod vozača koji oduzimanje dozvole ne žele mirno da prihvate.
"Prvo produženje, koje dobije većina vozača starijih od 65 godina, bude najčešće na tri godine, a kasnije to bude sve kraće i kraće“, rekla je Dragaševićeva koja je i predsednik najveće Komisije za vozače u Beogradu koja obavlja zdravstvene preglede i za oko 6.000 vozača Gradskog saobraćajnog preduzeća.
Procedura je takva da komisija, ukoliko utvrdi promene zdravstvenog stanja, izdaje lekarsko uverenje da se dozvola više ne može produžiti, a istovremeno vodi i protokol nesposobnih vozača koji se poštom, preko Doma zdravlja, zvanično šalje MUP-u, objasnila je ona.
"U dopisu poslatom policiji navode se članovi zakona koji ih ograničavaju u vožnji i automatski, ukoliko se ta osoba sama ne javi, policija mu dolazi na vrata i oduzima vozačku dozvolu“, rekla je Dragaševićeva.
Ona je podsetila da su i do sada lekari opšte prakse bili u obavezi da, ukoliko primete neko oboljenje koje može bitno da utiče na upravljanje vozilom prijave pacijenta, ali da se u praksi to retko dešavalo.
"Razlozi zbog kojih se najčešće ne produžava vozačka dozvola je poremećaj intelektualnih funkcija, a sama psihomotorna usporenost može biti dovoljna da neuropsihijatar kaže da je osoba nesposobna, što vozače strašno ljuti", navela je Dragaševićeva.
Neki od razloga su i poremećaj pažnje i mišljenja, tremor, odnosno drhtanje ruku, sklerotične promene na mozgu, oštećenja vida, kardiovaskularne bolesti, infarkt, rekla je ona, dodajući da postoji tačno 20 nabrojanih poremećaja zbog kojih se dozvola može oduzeti.
Dešava se da osobe, iako su bile zdrave kada su dobile vozačku dozvolu, u međuvremenu, obole od neke bolesti ili postanu invalidi, i tada najveću ulogu imaju izabrani lekari koji te promene moraju da prijave MUP-u, naglasila je Dragaševićeva.
Ona je upozorila da ukoliko takve osobe dobiju epilepsiju, dijabetes, postanu alkoholičari, dobiju neko teško duševno oboljenje, Parkinsovu bolest ili multipleks sklerozu, kao vozači predstavljaju "tempirane bombe u saobraćaju".
Napominjujući da starije osobe, bilo vozači ili pešaci, predstavljaju opasnost u saobraćaju, šef Radne grupe za izradu Nacrta zakona o bezbednosti saobraćaja Milan Vujanić je rekao da je Saobraćajni fakultet pre četiri godine uradio Studiju o ugroženosti starih lica za potrebe grada Beograda.
Studija je pokazala da u gradu ima 20 do 30 tačaka na kojima je povećana ugroženost starijih osoba, rekao je Tanjugu Vujanić koji je i profesor na Saobraćajnom fakultetu.
To su, uglavnom, tačke vezane za centralne gradske zone i periferiju, odnosno Zemun i Novi Beograd, dok je između izuzetno mala ugroženost tih lica.
On je upozorio da je važno zaštiti starije osobe i posebno obratiti pažnju na njihovo učešće u saobraćaju, zato što se one ne ponašaju u skladu sa svojim mogućnostima i često precenjuju svoje stvarne sposobnosti.
"Nekad su mogli jasno da vide, a sada ne, nekad su mogli brže da reaguju i sklone se, a sada jedno misle, a fizičke mogućnosti su potpuno drugačije i treća stvar, oni su ponekad zamišljeni i ne obraćaju dovoljno pažnju na saobraćaj oko njih", objasnio je Vujanić.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.