Uprkos činjenici da su horoskopi "svih vrsta" jako, jako popularni, većina ljudi zapravo ne želi da zna šta ih čeka u budućnosti, sugeriše nova evropska studija. Ovo je naročito izraženo ukoliko im se predoči mogućnost da bi događaji koji im predstoje mogli biti negativni, recimo da ih očekuje skora smrt.

Istraživanje u kojem je učestvovalo više od 2.000 odraslih osoba iz Nemačke i Španije pokazalo je da 85 do 90 odsto ispitanika radije ne bi unapred znalo da ih u budućnosti čeka nešto loše, dok 40 do 70 odsto, u zavisnosti od događaja o kojem je reč, ne bi želelo da zna ni ako ih očekuje nešto jako lepo i pozitivno.

Svega jedan odsto ispitanika bez dileme je izjavilo da bi želelo da zna svoju sudbinu unapred, kakva god ona bila.

"U grčkoj mitologiji, Kasandra, ćerka trojanskog kralja, imala je moć predviđanja budućnosti. Ali, bila je i prokleta, a njeno prokletstvo bilo je u tome što niko nije verovao njenim proročanstvima", kaže autor studije Gerd Gigerenzer sa Instituta Maks Plank.

"Naša studija pokazala je da bi ljudi radije odbili moć spoznaje budućnosti kakvu je Kasandra imala, da bi se poštedeli patnje do koje bi dovela mogućnost da unapred znaju da ih čeka nešto strašno na šta ne mogu da utiču. Ali, većina ljudi ne bi želela unapred da zna ni da ih čeka nešto lepo, jer bi se tako manje radovali kad se to 'lepo' zaista i dogodi", kaže on.

Učesnici u istraživanju trebalo je da odgovore da li bi, hipotetički, želeli da znaju o 10 budućih događaja, koji su bili rangirani od ozbiljnih do svakodnevnih događaja. Ovo je uključivalo recimo kada će oni ili njihov partner umreti, da li će se razvesti, šta će dobiti za Božić i koji će rezultat biti na utakmici koju nameravaju da gledaju.

Za gotovo sve događaje, većina ispitanika je rekla da radije ne bi znala ishod. Ali, postoji jedan izuzetak: kada je pitanje bilo 'da li biste želeli da znate kojeg će pola biti vaše nerođeno dete', većina ljudi je rekla da bi želela da zna. Svega 37 odsto ispitanika radije ne bi unapred znalo ni ovo.

Naučnici smatraju da ljudi radije biraju "svesno neznanje" jer pretpostavljaju da bi mogli da zažale ako bi dobili odgovor unapred. Birajući da ne znamo budućnost čak ni kad bi to bilo moguće, izbegavamo rizik da žalimo unapred zbog neizbežnog.

Rezultati istraživanja pokazali su da su ljudi koji u najvećem procentu biraju "ciljano neznanje" oni koji generalno izbegavaju rizike u svakodnevnom životu, i, očekivano, oni koji češće uplaćuju osiguranja poput životnog na primer.

Oba ova postupka (i izbegavanje rizika i hipotetička uplata životnog osiguranja) motivisana su snanjenjem šanse da zbog nečega u budućnosti zažalimo, što potvrđuje tezu da upravo iz tog razloga većina ljudi radije ne bi znala šta ih čeka u budućnosti, prenosi Live Science.

"Ciljano odabrano neznanje postoji, i to je široko rasporostranjeno stanje svesti kad je reč o pitanjima života i smrti, razvoda... ali i lepih, srećnih događaja", navodi se u studiji.

Budućnost