Odlazak na fakultet i zaposlenje su dve faze u životu kada se ljudi najčešće ugoje, zato što zbog povećanog obima obaveza postaju fizički neaktivniji. Takođe, roditeljstvo, odnosno majčinstvo je period u životu koji je direktno povezan sa većim brojem kilograma, pokazale su studije na Kembridžu.
Mnogi ljudi se ugoje kada izađu iz tinejdžerskog doba i "postanu" odrasli – zapravo, to je period života kada se najbrže nabace kilogrami. Stručnjaci to objašnjavaju promenama u ishrani i fizičkim aktivnostima jer upravo u tom periodu neko upisuje fakultet, a neko već počinje da radi ili rađa decu.
Stručnjaci sa Kembridža su analizirali nekoliko prethodnih studija da bi utvrdili kako se menjaju fizičke aktivnosti, ishrana i telesna težina u periodu kada tinejdžeri postaju odrasli ljudi.
U prvoj od dve studije, tim naučnika je tražio dokaze o tome kako odlazak na fakultet ili zaposlenje utču na telesnu težinu, ishranu i fizičku aktivnost. Ispostavilo se da završetak srednje škole smanjuje fizičku aktivnost za sedam minuta dnevno. Detaljnija analiza utvrdila je da se fizička aktivnost najviše smanjuje pri odlasku na fakultet – za 11,4 minuta dnevno.
Zbog toga se po završetku srednje škole mnogi ugoje, a tome doprinose i promene u ishrani.
"Deca su u relativno zaštićenom okruženju, u školama se ohrabruju da se zdravo hrane i vežbaju, ali pritisci koji dolaze na fakultetu i pri zaposlenju menjaju njihovo ponašanje koje je dugoročno loše po zdravlje", objašnjava dr Elenor Vinpeni.
U drugoj studiji, tim naučnika je ispitivao kako roditeljstvo utiče na telesnu težinu, ishranu i fizičku aktivnost.
Analizom šest studija, utvrđeno je da dolazi do promene u indeksu telesne mase od 17 odsto kod onih koji se ostvare kao roditelji. Preciznije, žena prosečne visine od 164 centimetra se za šest godina ugoji oko 7,5 kilograma, dok majka iste visine ima i dodatnih 1,3 kilograma.
Studija je utvrdila i da kod muškaraca ne dolazi do promene telesne težine kada postanu očevi.
Takođe, istraživanjem je utvrđeno da odrasli ljudi postaju manje fizički aktivni kada dobiju dete, dok se ishrana ne razlikuje bitno kod roditelja i onih koji nemaju dete.
"Novopečeni roditelji trebalo bi da se potrude da promene svoje ponašanje i navike jer time mogu pozitivno da utiču i na svoju decu, a ne samo na svoje zdravlje", zaključuje dr Kirsten Korder.