Prema srpskim običajima, u zavisnosti od kraja do kraja, uskršnja jaja se farbaju od četvrtka do subote pred sam praznik i to rano ujutru. Najčešće se boje na Veliki petak, dan kada po pravoslavnom verovanju ne bi trebalo ništa da se radi, jer bi celog dana trebalo misli posvetiti Hristovom stradanju.
Međutim, vremenom se ukorenio običaj da vredne domaćice tog dana budu jedine koje rade, a dan počinju bojenjem jaja. Prvo koje se ofarba na Veliki petak treba da bude crvene boje i zove se čuvarkuća.
Čuvarkuća se smatra najvažnijim ukršnjim jajetom, zaštitnikom kuće i njenih ukućana od bolesti i svakog zla, a čuva se narednih godinu dana, do sledećeg Uskrsa.
Srpska pravoslavna crkva kaže da crvena boja u koju se uskršnja jaja farbaju, simboliše Hristovu božansku, a plava ljudsku prirodu i zato se jaja najčešće farbaju u te dve boje.
Običaji vezani za čuvarkuću
U zavisnosti od kraja do kraja, najvažnije uskršnje jaje se koristi u različitim "ritualima":
U nekim delovima Srbije deci trljaju obraze tim jajetom, da budu rumena i zdrava. Sličan je običaj i da se ovo jaje stavi u vodu zajedno sa šećerom i cvećem vrtike, pa se deca umivaju njom, kako bi bila zdrava, slatka, blage naravi i, kad odrastu, privlačna drugom polu.
U drugim srpskim mestima bi se čuvrakuća noć pred Uskrs stavljala detetu pod jastuk, a potom bi se sutradan ono nosilo u crkvu na služenje. Po povratku kući, svi članovi porodice to prvo crveno jaje podelili i pojeli kako bi se zaštitili od bolesti.
Negde se praktikuje i da se čuvarkuća pusti niz vodu, odnosno potok ili reku, kako bi voda odnela zlo, bolesti i nesreću koje je ovo jaje "prihvatilo" na sebe umesto ukućana. Drugi, pak, ga zakopavaju u zemlju - u dvorište, baštu, vinograd... negde u blizini doma kako bi ih štitilo svih zala.
Na Kosovu su čuvarkuću zvali "strašnik" jer se upotrebljavalo kao lek protiv straha.
Mi vam preporučujemo da čuvarkuću pažljivo iznesete i bacite u đubre (ako već nemate nijednu gore navedenu mogućnost), jer ako se bude razbilo...
VIDEO: Uskršnji običaji