Nekada cenjeni, a danas... Znate li čime se bavi terzija? A ekmedžija?

Ne tako davno, zanatima je pripadalo važno mesto u privredi Srbije, a zanatlije su bili izuzetno cenjeni u društvu.

Nakon mesec dana pauze, od utorka 21. aprila, zanatske radnje su ponovo otvorene. Na veliku radost mnogih koji brigu o svojim četvorotočkašima radije prepuštaju stručnjacima nego da sami "majstorišu", među prvima su svoja vrata otvorili vulkanizeri, a usledili su krojači, obućari...

S velikim nestrpljenjem se čeka i ponedeljak, dan kada će da "prorade" brice i frizerski saloni, jer nešto više od meseca dana izolacije uzelo je "čupavi" danak nad svima nama.

Od starih zanata, kojima je u privredi stare Srbije pripadalo važno mesto, malo ih je danas ostalo. Nekada su zantlije bili cenjeni u društvu, vrednovani zbog svojih veština u znanja, ali modernizacijom tehnologije i masovnom proizvodnjom nestala je potreba za većim delom njih...

Majstori i za kišobrane

Mlađe generacije, na primer, ne znaju da su se kišobrani nekada popravljali. Nosili su se kod majstora da "srede" žice iskrivljene ili pokidane od vetra i kiše. Danas, kada se to desi, jednostavno se kupuju novi. Važan faktor igraju i cene koje su više nego pristupačne.

Nekada najpopularniji zanat u Srbiji, grnčarski, gotovo da je izumro, a umesto zanatlija, danas imamo dizajnere i kreatore...

Možda niste znali, ali ne tako davno, zanatlije su, posle zemljoradnika, predstavljali najbrojniji deo društva.

U 19. veku su se delili na seoske (kovački, abadžijski…) i varoške (mehandžijski, dunđerski…), a zanati su najčešće nosili turske nazive.

Ovo su neki od starih zanata za koje verovatno niste čuli, a koji su nekad bili na ceni u Srbiji…

Abadžija – izrada odeće od grubog sukna koje se zvalo aba

Arakijadžija ili kapar – izrada svih vrsta kapa

Balugdžija – ribar

Bičagdžija – nožar

Bojadžija – boji (farba) vunu, platno, tkaninu

Boltadžija – trgovac luksuznom i industrijskom uvoznom robom

Drndar – češljao je vunu i pamuk i pravio jorgane

Dunđer – zidar

Ekmedžija – pekar

Zildžija – izrada predmeta od mesinga (zvona, kantari)

Kazandžija i kalajdžija – prvi izrađuju predmete (najčešće kazane) od bakra, a drugi ih prevlače kalajem

Kujundžija – majstori koji su izrađivali nakit od zlata i srebra

Kovač – izrada raznih predmeta od gvožđa

Mumdžija – pravio je sveće i sapun od loja i svinjske masti

Mutavdžija – tkanje seoskih torbica od kozje dlake, u kojima se nosilo vino, so, sir, hleb

Nalbanta – poktivao je volove

Rabadžija – vozač volovske zaprege

Sajdžija – časovničar

Sakadžija – čovek koji raznosi vodu za piće u buretu, mešini (saka)

Sarač (sedlar) – proizvodnja konjske opreme, opreme za putnike

Terzija – krojač

Tufegdžija – izrada pušaka

Ćurčija – izrada odevnih predmeta od kože (ćurak – kožni prsluk od jagnjeće kože sa ošišanim krznom na unutrašnjoj strani)

Čarugdžija – opančar

Sredinom 19. veka u srpske varoši počeli su da dolaze i zanatlije iz Austrije, a zanati kojima su se oni bavili nosili su nemačke nazive, pa su se tako pojavili pinteri (kačari), tišleri (stolari), šusteri (obućari), šloseri (bravari), šnajderi (krojači)…