Posla ima za auto-mehaničare, kuvare, bravare, metalostrugare, vozače ali radne snage nema jer odlaze u inostranstvo zbog bolje plate i uslova rada.
Na gradilištima po Srbiji rade radnici iz Severne Makedonije, Albanije, Azerbejdžana, Tadžikistana, Turske... Najčešće su nekvalifikovani i rade najteže fizičke poslove po ugovoru o privremeno-povremenim poslovima ili na crno. Oni stručniji, koji pripadaju armiji domaće radne snage, se iseljavaju "trbuhom za kruhom".
Najveći problem je, kaže potpredsednik Privredne komore građevinske industrije Srbije Goran Rodić, što je manjak stručnog kadra sve teže nadoknaditi.
"Domaća operativna i građevinska industrija odavno su ugušene, a radna snaga se već godinama odliva zbog bolje plaćenih poslova i uslova rada u inostranstvu. Najveći problem je što nam nedostaju majstori različitih profila, zanatlije, kvalifikovani rukovaoci mapinama...", rekao je on za praznično izdanje Politike.
Prema Rodićevim rečima, rešenje je u dualnom obrazovanju, podmlađivanju zanatskog kadra, povećanju plata i poboljšanju uslova rada.
Rodić upozorava da zbog nedostatka radne snage i odlaska stručnih kadrova uskoro u Srbiji neće imati ko ni da održava infrastrukturu.
"Stručnjaci nam odlaze, a ne školuje se dovoljno majstora, pout zidara ili tesara. Zato ćemo morati da angažujemo strane kompanije koje će tražiti i nekoliko puta višu cenu za održavanje domaće infrastrukture", upozorio je on.
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje ističu da najveće učešće u zapošljavanju imaju: inženjeri elektrotehnike, elektronike i informaciono-komunikacionih tehnologija, stručnjaci za bankarstvo i finansije, diplomirani pravnici, lekari sa specijalizacijom, profesori engleskog i nemačkog, profesori fizike i matematike ali i prodavci, automehaničari, kuvari, bravari, krojači, konfekcionari, kelneri, metalostrugari, vozači...
Posla ima i za ekonomske tehničare, mašinske tehničare, poljoprivredne tehnčare za proizvodnju bilja, medicinske sestre, prehrambene i tehničare za biotehnologiju.
