Specijalistkinja higijene i ishrane dr Jagoda Jorga komentarisala navike u ishrani dece, koje bi ako se ne isprave mogle da dovedu do 68 odsto prekomerno uhranjenih, kao što je u SAD-u.
Doktorka Jagoda Jorga rekla je u Jutarnjem programu K1 da brine zbog navika srpske dece kada je u pitanju ishrana. Ona je komentarisala činjenicu da su deca sve više gojazna i zbog toga imaju prateće probleme.
Zdrava ishrana je jedan od osnova zdravog organizma, navike koje postavimo u detinjstvu pratiće nas kroz čitav život, a doktorka kaže da postoji više problema kada planiramo ishranu dece.
"Dobra, kvalitetna hrana je skupa, pod tim podrazumevam meso i sir, voće i povrće. Druga bitna stvar je koliko imamo vremena za spremanje obroka, kada deci kupujemo gotova ili polugotova jela u kojima ne prepoznajemo više sastojke", rekla je ona.
"Podstaknuta sam činjenicom da će biti škole sporta u Beogradu, davno imam ideju da postavimo jabukomate! Automate za voće. Kao što mogu da kupe gazirano piće na automatu, tu oko škola sporta možemo da stavimo automate koje već prave Italijani, neka na licu mesta uče da se jede banana, jabuka, kruška... Mora da se radi praktično, mora puno toga da se radi na svim nivoima društva ako hoćemo da imamo zdravu, odraslu populaciju za 15-20 godina. Inače ćemo imati 68 odsto odraslih sa problemom preterane uhranjenosti, kao što je to u Americi", rekla je ona.
Voditeljka ju je upitala da proceni kakvo je stanje među srpskom decom, podstaknuta istraživanjem koje je u Britaniji pokazalo da zabrinjavajuć procenat mališana nije probao jabuku, niti zna šta je banana.
"Ne mogu da tvrdim, nemam podatke, ono što ja u razgovoru sa roditeljima gojazne dece imam stalno kao situaciju je sledeće. Kažu mi da njihovo dete ne voli da jede povrće, pa ni voće, od voća možda jedu banane. Omiljena je banana u tim kategorijama dece, to je generalni problem, tip ishrana koji vodi u poremećaje zdravlja. Crevne bakterije, gojaznost, dijabetes, po pravilu deca sa tim problemima ne jedu voće i povrće", rekla je ona i dodala da su naša deca, verovatno, u boljoj situaciji od britanske.
"Kod nas ima više zelenih pijaca, mi imamo kulturu snabdevanja tamo, pretpostavljam da nismo baš još dotle stigli", rekla je ona.
Dr Jorga je naglasila da problem nije samo kako hranimo decu kod kuće, već i šta mogu da pojedu oko škole. Namerno nije želela da imenuje "objekte" u kojima deca kupuju užinu, i rekla da veruje da će svi znati na šta misli.
"Pogledajte objekte oko škola? Deca mogu tu da stiču navike u ishrani, dobre ili loše. Tu bi trebalo poraditi, ne samo kod kuće, nego i u školskoj sredini gde među vršnjacima nastaju navike. Ja kad kažem nekom detetu da užinu ponese od kuće, uvek vidim uzdržavanje, vršnjaci će ih zadirkivati zbog toga. Bolje da piju čokoladno mleko, nego da idu u te objekte oko škola da se snabdevaju", rekla je ona.
(MONDO)