Da li brojanje kalorija pomaže u mršavljenju? Genetičar koji već više od 20 godina istražuje gojaznost razbio najveću zabludu o mršavljenju!
Decenijama unazad stručnjaci govore kako su kalorije najvažnije kada je reč o mršavljenju. Međutim, genetičar sa Kembridža dr Džajls Jio tvrdi da je ubedljivo najvažniji način na koji se hrana priprema.
Dr Jio inače istražuje gojaznost već više od 20 godina, i za "Tajms" je rekao da je brojanje kalorija teorija zasnovana na "lošoj nauci".
"Kalorije mogu da budu korisne za merenje, ali to je teorija koja je zasnovana na 120 godina staroj nauci i koja ne uzima u obzir šta se dešava sa hranom nakon što je pripremimo i pojedemo", tvrdi on.
Umesto toga, dr Jio smatra da je najvažnija takozvana dostupnost kalorija, odnosno koliko se hrane apsorbuje u telo. To zavisi od toga kako je hrana pripremljena, a utiče i na varenje.
Genetičar objašnjava da što su namirnice dalje od svog prirodnog, sirovog stanja – sporo kuvane, dinstane, podgrejane, izblendirane, to se više kalorija zadržava u telu.
"Da bismo smršali i bili zdravi, moramo da obratimo pažnju ne na to koliko ima kalorija u hrani, već na njihov kvalitet. Ako je obrađena na bilo koji način, onda će telo apsorbovati više kalorija".
Kako bi objasnio svoju teoriju, dr Jio je naveo govedinu – kaže da je kaloričnija ukoliko je mlevena i skuvana u bolonjeze sosu, nego ako se pojede kao biftek.
"Mlevenje mesa i zatim sam proces kuvanja utiču na protein kolagena koji sadrži, čineći ih lakšim za žvakanje i varenje", kaže naučnik, dodajući da zbog toga što se lakše vari, telo ga lakše skladišti kao masti.
"Možete da propržite biftek kratko, oko četiri minuta. U poređenju sa tim, mlevena govedina dodata u lazanje ili bolonjeze koja je dugo kuvana, nakon toga verovatno zamrznuta i podgrejana, ima povećanu kalorijsku dostupnost", upozorava on.
On svakako ne preporučuje konzumiranje crvenog mesa više od dvaput nedeljno, a ističe i da je unošenje 64 grama čistog proteina dnevno "sjajna caka" za mršavljenje.
Osim toga što proteini pomažu da duže budemo siti, sporije se i vare nego masti i ugljeni hidrati.
"Na svakih 100 kalorija proteina koje unesemo, naše telo iskoristi samo 70, dok preostalih 30 odlazi na toplotu", pojašnjava.
Ugljeni hidrati nisu neprijatelj
Genetičar ističe da nema potrebe da izbacujete ugljene hidrate iz ishrane, već da birate cele žitarice, poput smeđeg pirinča, hleb od celog zrna i paste, a izbegavajte slatkiše i peciva.
On pojašnjava da integralne žitarice od celog zrna imaju dvostruko veći termički efekat od obrađenih namirnica – što je veći termički efekat, to manje hrane dospeva do krvotoka i pretvara se u kalorije i šećer u telu.
Najbolje je sirovo
Umesto da brojite kalorije, savet dr Jioa je da se fokusirate na sirovo stanje namirnice. Na primer, iako mnogi misle da su smuti napici super, on tvrdi da je bolje pojesti to voće i povrće u svom prirodnom stanju.
Kada jedete pomorandžu, morate da žvaćete, telo mora da radi da bi je svarilo i zatim izbacilo, dok se kod ispijanja smutija gotovo uopšte ne angažuje i sve odlazi u krvotok, podižući nivo šećera u krvi.
Najbolji izbor po njegovom mišljenju su namirnice koje sadrže puno vlakana, jer se teže vare.
(MONDO)