Falsifikovana roba svih vrsta, na kojoj stoje etikete poznatih svetskih kuća, i pored rigoroznih kontrola ipak završava na tržištu Srbije, a ono što posebno brine, jeste to da se i u nekim elitnim, i na glasu poznatim radnjama, pojavljuje krivotvorena odeća, obuća i drugi proizvodi koji se prodaju po cenama kao da su original.
Praktično, tako se neretko dešava da "komad" platite i po nekoliko stotina evra, a da je zapravo njegova cena i manje od 50.
Takvi prestupi su protivzakoniti i kada se otkriju, uvoznika, ali i prodavca mogu skupo da koštaju jer pored kazne koja se kreće od 300.000 do dva miliona dinara i sam vlasnik brenda može da podnese tužbu sudu za utvrđivanje povrede prava intelektualne svojine.
U tom slučaju kopija brenda može skupo da košta uvoznika jer pored paprene novčane kazne, zbog zloupotrebe zaštićenih međunarodnh ili nacionalnih žigova, mogu da budu lišeni i prava dalje nabavke, što se dešavalo na srpskom tržištu.
I pored na papiru restriktivnih mera u praksi se dešavaju prevare odnosno da se kopija prodaje kao original. Takvo iskustvo nedavno je imala i Beograđanka M.S. koja je u jednoj elitnoj radnji kupila navodno torbicu svetskog brenda za koju je izdvojila nekoliko stotina evra. Međutim, nakon što je posumnjala da se radi o originalu i urađene provere, uverila se da je kupila izuzetno dobru kopiju.
"Torbicu nisam kupila kod sumnjivih prodavaca, već u radnji koja je na glasu u Beogradu i u kojoj se prodaje samo markirana roba. Za nju sam izdvojila nekoliko stotina evra, odnosno cena je ona koja se u gotovo svim svetskim radnjama prodaje, ali za original, a ne kopiju. Crv sumnje da sam prevarena javio mi se kada sam svoju torbicu uporedila sa istom koju ima moja drugarica, ali kupljenu u Parizu u matičnoj radnji tog brenda. Upoređivanjem sam videla da su ivice obrađene drugačije i da je torba duža za jedan centimetar, što se ne sme dešavati. Bilo je tu i još nekih odstupanja zbog čega sam se uputila u radnju da ukažem da su me prevarili", navodi M.S.
Ona dodaje da je taj susret sa predstavnicima te firme bio izuzetno neprijatan jer su pokušali da negiraju da su joj kopiju naplatili kao original.
"Najpre su negirali da je reč o kopiji i nisu želeli da mi vrate novac. Kada sam im pokazala originalnu torbu moje drugarice i ukazala na nedostatke moje, suočeni sa dokazima, jedan od menadžera je čak pokušao da me ubedi da to nisam kupila u njihovoj radnji i da ja njima hoću da podmetnem. To me je toliko iznerviralo da sam im otvoreno rekla da ne samo što ću ih tužiti, već ću obavestiti i samog proizvođača o zloupotrebi njihovog brenda čime su im povredili prava intelektualne svojine. Kada sam to pomenula, ton razgovora se promenio i od pretnji prešao u molbe da to ne radim. Pored svog novca, nudili su mi na ime odštete još neke proizvode kao nadoknadu za ćutnju o prevari i rušenju ugleda njihove firme. Firmu neću pominjati, ali slučaj hoću jer želim da ukažem da se prodaja kopija ne obavlja samo na pijacama već i u elitnim radnjama", objašnjava M.S.
Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da praksu prodaje falsifikovane robe nisu potisnuli ni restriktivni zakoni koje je država donela koji podrazumevaju i visoke kazne.
"Reč je o isplativom poslu pa se na našem tržištu kao originali prodaju kopije svega i svačega, od pelena za bebe do automobilskih delova, ali najčešće primedbe potrošača se odnose na krivotvorenu odeću i obuću poznatih svetskih kuća, kao i na telefone, pa i parfeme. Kada za kopiju platite cenu originala potrošač treba da se obrati tržišnoj inspekciji koja prodavacu za takav prestup može da naplati kaznu od 300.000 do dva miliona dinara", kaže Papović.
Moram da kažem, dodaje Papović, da su u poslednje vreme retki slučajevi u kojima je zabeleženo da se kopija preodaje po ceni originala. Bar nama nisu stigle takve primedbe.
"U nekim zemljama EU sankcijama podležu i kupci falsifikovane robe, a ne samo prodavci i mogu da plate visoke novčane kazne, kako bi se suzbilo tržište krivotvorene robe", kaže Papović.
Inače, prema nekim nezvaničnim podacima krivotvorena roba najčešće na srpsko tržište stiže iz Kine i Turske, ali i zemalja Evropske unije, posebno kada su kozmetički proizvodi u pitanju. Kinezi važe za najveće plagijatori u svetu, a osim inostranih brendova počeli su da kopiraju i proizvode sa žigom srpskih kompanija. Tako se na pijacama pojavila kineska dečja garderoba poznatog domaćeg brenda, ali i nekih pprehrambenih proizvoda.
(MONDO/Blic biznis)