Štednja je uglavnom neophodna, koliko god da neko zarađuje – ako izuzmemo milionere, naravano. Naravano, uvek je lakše onima koji više zarađuju da štede, ali paradoksalno, "štek za crne dane" je neophodniji onima koji imaju manje.
Profesorka prava, koja se posebno bavila izučavanjem bankrota, osmislila je jednostavno pravilo za štednju, koje bi trebalo svima da pomogne da imaju više novca "u kasici".
Reč je o pravilu 50-30-20, koje podrazumeva da 50 odsto vaše zarade ide na fiksne troškove, kao što su, na primer, stan, računi, hrana... 30 odsto se odnosi na hranu koju jedete napolju, bilo u restoranima ili dok ste, recimo, na poslu, a preostalih 20 odsto zarade trebalo bi da ostavite sa strane.
Ovo pravilo je veoma korisno i jednostavno za sprovođenje, ali mora se priznati da je ipak i ovaj način štednje lakši onima koji ne plaćaju kiriju za stan/kuću ili koji žive sa nekim pa dele troškove. Ali, kao što smo rekli, svaki način štednje je lakši onima koji više zarađuju i ne postoji način da se to promeni.
Elem, u zavisnosti od visine primanja i u zavisnosti od toga koliki su vam fiksni mesečni troškovi, štednju možete početi i sa deset odsto plate – i to je nešto, zar ne?
(MONDO)