Sva naša iskustva s porodicom nužno "bude" naše unutrašnje dete. Ono pamti sve što je doživelo dok je još uvek bilo malo, nespremno da se odbrani od "napada" ili stvari koje ne razume. Za slučaj da su i za vas praznici, vreme provedeno s porodicom ili njeni naročito naporni članovi mentalni okidač, evo kako da se izborite s njima!
Šta su mentalni okidači, koji se moderno nazivaju i "trigeri"? Situacije u kojima se odjednom, zbog burne emotivne reakcije, mentalno prebacujemo u neku drugu sličnu situaciju koja nas je istraumirala. U nama se bude jača osećanja, bila ona strah, bes ili ljutnja, nego što trenutna situacija zahteva. To znači da je naš emotivni okidač upravo pokrenut i izazvaće pravu eksploziju osećanja. Samokontrola je najvažnija kod okidača, jer postoji način da se oni prepoznaju na vreme i izbegnu, a reakcija ublaži.
Naravno, svi bismo voleli da praznici budu mirno, harmonično i lepo okupljanje oko bogate trpeze, otvaranje poklona pod jelkom, duboki razgovori sa dragim ljudima... Ali upravo nam ti dragi ljudi to ponekad onemoguće. Nekad su u pitanju stare, neraščišćene stvari koje smo jedni drugima zamerili, a nekada samo sukob karaktera.
Psiholozi kažu da su praznici sami po sebi okidač za naše unutrašnje dete, koje može plaho da reaguje, naročito ako nismo odrastali u savršenoj porodici koja kao da je "izašla" iz nekog novogodišnjeg filma. Ali to ne znači da treba da se pretvore u dramu!
Ovo su najbolji saveti psihologa vezani za praznike i najmilije, koji mogu najviše da nas iznerviraju od svih ljudi na planeti!
Pripremite se
Svaki napor, pa i mentalni, zahteva pripremu. Kao što sportisti treniraju za velika takmičenja, tako bi i mi trebalo da treniramo za iskustva za koja znamo da će nas opteretiti i iscrpeti.
Napravite spisak, šta vas tačno brine? Odnos sa kojom osobom? Koji njeni stavovi ili ponašanja? A onda se zapitajte koja će osećanja to u vama izazvati. I kako da ih izbegnete. Prema sebi pokažite brigu i nežnost u ovoj situaciji, jer ipak razgovarate sa svojim unutrašnjim detetom. Njegova osećanja su validna, ali ponašanja nisu baš uvek. Osmislite strategiju za razgovor. S kim ne želite da prozborite ni reč? Pored koga ne biste voleli da sedite za ručkom? I najvažnije, ko su ljudi kojima bi, umesto onima koji vam smetaju, trebalo da poklonite svoju pažnju? U skladu sa odgovorima na sva ova pitanja, napravite plan.
Oslušnite sebe
Osvešćenost je od ključne važnosti kada se borimo sa problematičnim odnosima. Ne možete da popravite nešto što ne vidite, ne postoje šrafciger i francuski ključ kojima biste pritegli odnose koji nisu u redu. Ali možete da oslušnete sebe i primetite prvi znak burne reakcije.
Ne gutajte svoja osećanja, to je takođe važno. Ali ih prepoznajte i identifikujte. Recimo, majka ili otac su vam rekli nešto što vas je iznerviralo. Zašto ste tačno besni? Ne osuđujte se, već zaista saslušajte svoj odgovor. I prilagodite reakciju.
Prihvatite neke stvari... Ali ne sve
Ne treba da ignorišete svoje granice odnosa i pristojnosti, ali bi trebalo da prihvatite da neki ljudi jednostavno nisu onakvi kakvi biste vi voleli da jesu. I zapitajte se, da li možete da pustite tu osobu da bude ono što jeste? Jer očigledno bolje ne zna. Probajte da se ne udubljujete u razgovor, neka na jedno uvo uđe, na drugo izađe.
"Spustite" svoja očekivanja
Vi možda radite na sebi, ali to ne znači da i vaša familija to isto radi. Ako očekujete da se neko promenio, da je razmislio, shvatio gde greši, u ovu bitku ulazite sa prevelikim očekivanjima. Ako nije, grdno ćete se razočarati. A ako to ne očekujete, a ipak jeste, prijatno ćete se iznenaditi.
(MONDO)