"Svakog dana sam jela slatko, i onda uopšte nisam uživala u obrocima, niti sam bila gladna. Uzimala sam da jedem šta god je bilo zgodno, uopšte ne razmišljajući o tome šta radim sebi. Tokom dana sam imala ogromne uspone i padove energije, nekad ne bih mogla ni da dignem glavu od umora. I tada bi većina ljudi pila kafu, a ja sam jela slatkiše", ovako svoju ispovest o skidanju sa "šećera" započinje Sara Klark.
Ona je odlučila da 60 dana ne unese šećer, ni slatkiše, ni bilo koju namirnicu koja ga sadrži "skrivenog", i detaljno je opisala sve što joj se dogodilo - od simptoma koje je osetila, do efekta na težinu. Njenu ispovest za "Njuzvik" vam prenosimo u celosti".
"Već u pet popodne bih nekih dana bila na kauču, u pidžami, spremna samo da se izležavam a ne da vežbam ili odvedem decu u park. Kada bi mi tako pala energija, imala sam i negativne misli. Shvatala sam da mi je dan loš i ponekad sam se pitala, čemu sve to? I onda bih se okrenula nečemu za šta sam znala da će me oraspoložiti, a to su bile bombone, keks ili čokolada. I uspevalo mi je, ali samo na kratko. Odjednom bih se 'digla iz mrtvih' ali bi to osećanje zadovoljstva trajalo vrlo kratko, i onda bi mi bilo još gore.
Kako sam prestala da jedem šećer
Prelomila sam jedne noći kada sam ustala da odem do toaleta. Bio je mart ove godine, 11.30 uveče, i shvatila sam da idem na kuhinji, a ne kupatilu. Pojela sam dva keksa sa čokoladom. Ujutru nisam mogla da shvatim zašto sam to uradila i morala sam nešto da promenim.
Rekla sam sebi, nećeš uneti šećer 30 dana. Znala sam da je to dovoljno da se loši efekti šećera izbace iz organizma, i zadala sam sebi vrlo stroga pravila. Ne samo slatkiši, već i bilo koja namirnica koja u sebi sadrži šećer, bili su mi zabranjeni. Pročitajte spisak namirnica u kojima se krije šećer!
Simptomi "skidanja" sa šećera
Prve nedelje sam bila OK, motivisana, nisam primećivala da mi nedostaje slatko. Ali već posle nedelju dana, telo je počelo da se buni. Bolela me je glava, bila sam umorna, a pila sam mnogo više vode. Mozak mi je stalno slao poruke da moramo da unesemo nešto slatko.
Glavobolja i umor su potrajali nedelju dana. Do treće nedelje, već mi je išlo mnogo lakše i stalno sam se motivisala time koliko dana sam uspela da izdržim. Odlučila sam da produžim odricanje od šećera za još 30 dana.
I dalje mi se jelo slatko, ali sam napravila sebi spisak voća i povrća koje mi je zadovoljavalo taj nagon. Prvo na spisku je grožđe, ali su mi pomagali i jabuke i paprike.
Šta se promenilo jer sam izbacila šećer?
Čulo ukusa, odjednom su mi se čulne kvržice upalile. Jela sam papriku sa humusom i samo što nisam osećala kako pucketa, koliko je slatka i sočna. Bilo je neverovatno osetiti šta je prava, prirodna, sveža hrana. Opet sam se zaljubila u nju.
Smršala sam, ali se ne merim nikada, pa ne mogu da vam kažem koliko. Ali je definitivno došao trenutak kada mi je odeća preširoka oko struka. Raspoloženje mi se stabilizovalo, shvatila sam da je šećer bio moj mehanizam za odbranu od tuge ili stresa. Zadovoljnija sam sobom. Vrednija sam na poslu, više slušam šta mi ljudi pričaju. Imam više strpljenja za svoju decu.
Posle 60 dana, prekinula sam "detoks" jer nisam sebi htela previše da uskraćujem. Sada, kada izađem na večeru, tražim hranu koja ima visok sadržaj proteina, a ne nešto što je "prazno" i zaliveno sosom da bi imalo ukus. Ali ga ne jedem više stalno. I sada se više radujem životu", zaključuje Sara.
Pročitajte i ispovest devojke koja je pila 4 litra vode dnevno!
(MONDO)