U Srbiji postoji mali milion običaja, zavisno od kraja i kulture, a nekako se čini da su običaji na svadbama najzanimljiviji. Pa tako, Negotinska krajna, koja je centar Vlaške kulture, postala je prepoznatljiva po "Crnoj svadbi", dok su se pre u Vojvodini venčanja pravila samo pre podne.
Međutim, da li ste se ikad zapitali kako su nastali oni najpopularniji običaji, poput nošenja bidermajera ili isključivo bele venčanice? A odgovor se krije u dalekoj istoriji. Naime, u srednjovekovnoj Evropi bio je običaj da slobodne žene proganjaju i jure mladu kako bi joj iscepali venčanicu, jer se tada smatralo da komadi ove haljine donose sreću - poput neke vrste amajlije za plodnost.
Vremenom, kako je ta praksa prestajala da odgovara mladama, pogotovo jer su nakon cepanja venčanice bile sasvim neuredne, a i materijal je postajao skuplji, ovaj običaj je nestao. Kako bi odvratile pažnju neudatim gošćama na svadbi, mlade su se dosetile da bacaju predmete, a od kojih je jedan kasnije postao i buket cveća. Složićete se da je to bilo daleko jeftinija opcija, a ujedno je bidermajer nastavio da bude simbol sreće i plodnosti.
S druge strane, iako danas postoje i bež, svetlo roze i šampanj venčanice, ipak je bela najpopularnija. Da svadbena haljina bude iskljućivo bele boje, zaslužna je britanska kraljica Viktorija. Ona je davne 1840. godine uvela modu nošenja belih haljina na dan venčanja. Smatrala je da niko drugi na njenom venčanju ne treba da nosi belu boju, osim njenih deveruša, što se do danas zadržalo - osim ukoliko mladenci ne istaknu drugačiji dres kod. Do tada mlade su oblačile najlepše i najšarenije venčanice koje su imale, a i dan danas u Vojvodini, zadržao se običaj nošenja crvene haljine, jer upravo je ta boja poznata kao simbol ljubavi.
(MONDO)