Većina domaćica zamrzava šumsko voće i druge sezonske plodove kao što su breskve i kajsije, ali i raznorazno povrće i ostavlja ih za zimu. Poznato je da meso ne sme da se predugo drži u ovom stanju, jer kasnije postaje opasno po zdravlje, treba obratiti i pažnju na neku hranu kojoj se ova vrsta "čuvanja" uopšte ne preporučuje.
Međutim, ne mogu sve namirnice da se čuvaju na temperaturama ispod nule, upozorava ruska nutricionistkinja i Marijat Mukhina. Zamrzivač i niske temperature menjaju sastav nekih namirnica, istakla je.
Ovaj proces posebno šteti "zelenišu", jer mu uništava hranljive sastojke, vitamine i antioksidanse kojima je bogat.
"Zamrzavanje zelja i bilja se ne preporučuje. Ako ih stavite na niske temperature, uništava im se hlorofil, gube se vitamini i antioksidativna svojstva. Ostaju samo vlakna", napomenula je Mukhina.
Zamrzavanje, a zatim odmrzavanje, mogu negativno da utiču na nutritivnu vrednost povrća koje je bogato vodom, nastavila je ona.
"Ne možete da zamrznete povrće bogato vodom - krastavce, paradajz, tikvice. Ono je praktično nejestivo jer nakon odmrzavanja gubi svoju strukturu i postaje 'gumeno'", kaže stručnjakinja.
Još jedna vrsta namirnica menja svoja svojstva na niskim temperaturama, a to su proteinske.
"Tokom zamrzavanja dolazi do pucanja proteinskih veza. Ne možete da zamrznete fermentisane mlečne proizvode, jer će posle odmrzavanja biti gotovo potpuno vodene i nalik surutki", dodaje nutricionista.
Po njenim rečima, hladnoća smanjuje aktivnost polinezasićenih masnih kiselina.
"Polinezasićene masne kiseline u bademima, kikirikiju, lešnicima smrzavanjem gube svoju aktivnost. Odnosno, mešavina orašastih plodova posle zamrzivača neće biti tako visokog kvaliteta", precizirala je. Među namirnicama koje ne treba da se zamrzavaju, nutricionista je navela i sir i banane.
MONDO