Danas se obeležava drugi dan najradosnijeg hrišćanskog praznika, Božića. Običaji nalažu da se prvog dana ostaje kod kuće uz porodicu i bližnje, dok se drugi dan, po običajima, proslavlja s prijateljima. Osim toga za drugi dan Božića namenjeni su i još neki običaji.
Tada bi bilo poželjno da se preostala božićna pšenica iznese iz kuće i stavina rodne voćke. Prema verovanju, to simbolizuje život oživljavanje prirode i ukazuje na to kakvi će usevi biti. Ako bude zelena i bujna i godina će bila plodna i berićetna. U gradovima gde nema plodnih stabala voćki, mlada pšenica se može staviti na bilo koje drvo u parku, bitno je da se ne baci.
"Sve oko Božića je usmereno ka prirodi, ka novog vegetacionoj godini, ka novom letu zbog rađanja i plodnosti, i svako domaćinstvo koje poseduje recimo vinograd, šalje domaćina u vinograde da se nazdravlja Božiću. Nose se i delovi badnjaka i kače za vinovu lozu da bi bilo grožđa, a vinograd rodan", rekla je Vesna Marjanović, etnolog, za RTS.
Što se tiče preostalog badnjaka, delć njega sa čuva i iznosi kultno na mali Božić, odnosno na julijansku Novu godinu koja ima rituale vezane i za Božić. Stari zapisi kažu da su Sloveni uvek poštovali šume i hrast kao najsvetije drvo s božanskim duhom. Spaljivanje svetog hrasta, badnjaka, usred zime nagoveštavalo je ponovno rađanje sveta.
(MONDO/RTS)