Termin hikikomori nastao je u Japanu 60-ih godina prošlog veka. Međutim i 60 godina nakon, on nije iskorenjen, već naprotiv - sve se više i intenzivnije širi. Inače, hikikomori u prevodu znači povlačenje prema unutra, ograničenje.
Ovaj japanski naziv opisuje mlade ljude koji odbijaju sve društvene kontakte i ne izlaze iz kuće i Internet je jedini njihov prozor u svet. Najviše pogađa adolescente koji se izoluju od spoljašnjeg sveta i nije prepoznat kao klinička dijagnoza. Najveću zabrinutost predstavlja efekat na mentalno zdravlje, pogotovo kod mladih koji se i dalje razvijaju.
Japanski ministar za zdravlje, rad oi blagostanje ranije je definisao hakikimori kao stanje koje pogađa pojedince koji odbijaju da izađu iz kuće, ne idu u školu i ne rade. Takođe, veoma su distancirani od okruženja, društva, pa čak i familije više od šest meseci. Zabrinjavajući je da se ovaj fenomen nije proširio samo unutar Japana, već je uveliko prešao njegove granice i zahvatio ostale zemlje i kontinete. Prva evropska zemlja pogođena hakikomorijem jeste Italija. Jedno istraživanje u Pizi otkrilo je su to mladi između 14 i 25 godina koji su u stanju da ne izađu iz kuće ili sobe i po deset godina, prenosi RTS.
"Ti mladi se ne pronalaze u kontaktu sa vršnjacima, nisu u stanju da stvore prijateljstva jer osećaju pritisak, osećaju da su izloženi kritikama zbog izgleda, ali ne zbog stvarnog izgleda već zbog slike koju oni sami imaju o sebi. Osećaju da su nevidljivi i beznačajni u očima drugih, pa neki od njih žele da šokiraju tetovažama po celom telu, pirsinzima, drečavom bojom kose, ne bi li bili primećeni", kaže italijanski psiholog Leopoldo Groso.
Kako dalje nastavlja, današnje društvo je teško za mlade, nisu u stanju da izdrže ritam, poređenja i traže prostor u kome više neće morati da se upoređuju s drugima, osećaju veliki stid jer nisu prilagođeni, tako da se zapravo sakrivaju od drugih. Ono što je veoma iznenađujuće jeste da u Japanu roditelji i ne viđaju hakikomori decu, samo im ostavljaju poslužavnik s hranom ispred vrata...
Psiholog, Višnu Pria Bagirat, rekao je da hikikomori mogu da izazovu razni faktori kao što su socijalna anksioznost, depresija, akademski pritisak i maltretiranje. Često je praćen drugim problemima mentalnog zdravlja kao što su depresija i anksiozni poremećaji. Imajući značajan uticaj i na pojedince i na društvo u celini, hikikomori ljudi mogu da imaju kasnije problem da se ponovo integrišu u društvo.
Nekoliko faktora je doprinelo visokoj rasprostranjenosti hikikomorija u Japanu. Prema psihologu porast hikikomorija povezan je sa opadanjem tradicionalnih porodičnih struktura i veza u zajednici, kao i sa pritiscima visoko konkurentnog obrazovnog sistema. Takođe se veruje da su određene osobine ličnosti sposobne da povećaju rizik od uticaja ovog sindroma. Ovo uključuje stidljivost ili nedostatak asertivnosti. Doktorka Račna Kana Sing ističe da bismo sprečili i rešili hikikomori, neophodno je da se pozabavimo osnovnim uzrocima društvene izolacije:
"Pružanje podrške i resursa za pojedince koji se bore sa anksioznošću ili depresijom može pomoći u sprečavanju početka društvenog povlačenja. Vlade i privatne organizacije treba da budu proaktivnije u upravljanju stresom zaposlenih obezbeđujući im fleksibilnost i autonomiju. Obrazovni programi i inicijative o mentalnom zdravlju koje podstiču otvorenu komunikaciju o mentalnom zdravlju takođe mogu pomoći u smanjenju stigme povezane sa traženjem pomoći", saveti su ove doktorke.
(MONDO)