Ovo je jedan od najvećih zdravstvenih i društvenih problema sa kojima se Japan suočava - oko milion ljudi, uglavnom mladih muškaraca, svojevoljno su zatvoreni u svojim sobama godinama.

Jedan od hikikomori stručnjaka, dr Takahiro Kato, i sam je bio u takvom stanju kao student, a sada radi sa mladima kako bi pokušao da spreči da se ovaj fenomen proširi na buduće generacije.

Dr Kato, koji istražuje ovaj poremećaj sa timom ekspereata, kaže da su neki slučajevi toliko ozbiljni da su neki muškarci stari oko 50 godina, u potpunosti izolovani iz društva više od 30 godina.

On objašnjava da su ovi ljudi, koji odbijaju kontakt sa porodicom i prijateljima, najčešće "vrlo inteligentni i sposobni", a neretko su i fakultetski obrazovani.

Juto Oniši (18) iz Tokija, u svojoj sobi je bio zatvoren tri godine, pre nego što je potražio stručnu pomoć. U periodu svojevoljne izolacije, Oniši je vreme provodio surfujući Internetom i čitajući, ali ni sa kim nije razgovarao.

Ovaj momak smatra da je do takvog njegovog stanja došlo nakon što je doživeo neuspeh u školi. "Kada to jednom doživite, potpuno se udaljite od realnosti. Znao sam da to nije normalno, ali nisam želeo ništa da menjam. Osećao sam se bezbedno u svojoj sobi."

Izraz hikikomori se inače odnosi na stanje izolovanosti, kao i na izolovane ljude.

Japanski ministar zdravlja kaže da hikikomori (odnosi se na osobe) uopšte ne učestvuju u društvu, nemaju bliske veze sa porodicom ili prijateljima. Da bi se neka osoba kategorisala kao hikikomori, mora da bude izolovana najmanje šest meseci.

Dr Kato veruje da okolina doprinosi tolikom broju mladih izolovanih ljudi, a najčešći slučajevi su u porodicama srednje klase. "Hikikomori slučajevi su jako retki u siromašnim porodicama. Većina izolovanih osoba su fakultetski obrazovane, a do izolacije najčešće dolazi nakon završetka studija."

Ovaj stručnjak objašnjava da su mnogi izolovani u svojim sobama kod kuće, a kaže i da roditelji često podržavaju svoju decu u izolaciji.

"Japan je mnogo drugačiji u odnosu na Zapadno društvo. Na primer, odnos između majke i deteta je dosta različit. Japanci se previše zaštitnički ponašaju prema svojoj deci, zbog čega je mnogim mladim ljudima teško da se osamostale. To je sigurno jedan od razloga zašto u ovoj zemlji ima više hikikomori slučajeva nego na Zapadu," objašnjava dr Kato.

Doktor inače sa timom stručnjaka radi na otkrivanju drugih socioloških i bioloških faktora koji navode mlade na izolaciju. "Većina studija slučaja se fokusira samo na psihološki aspekt, ali hikikomori nije samo mentalna bolest", kaže on.

Proces lečenja za izolovane osobe počinje izgradnjom veština komunikacije sa bliskim osobama sa kojima nisu razgovarali godinama. "Glavni pristup izlečenju je psihoterapija - naročito grupna jer hikikomori godinama ne pričaju ni sa kim, pa im je potrebno da steknu veštinu komunikacije u grupama," kaže dr Kato.

Najnovije vesti, savete, preporuke i zanimljivosti u vezi sa zdravljem, čitajte i na našoj Facebook stranici MONDO Klinika.