Došla u Srbiju da studira medicinu i ne može da odoli našoj kuhinji...
Još i ranije, kada je postojala Jugoslavija, dosta stranaca iz afričkih zemalja je studiralo na našim prostorima. I danas je tako, mahom studiraju medicinu i odlično se snalaze u našoj zemlji, čak i vrlo lako savladavaju srpski jezik. Već skoro deset godina kod nas se dodeljuju stipendije kandidatima iz zemalja članica i posmatrača "Pokreta nesvrstanih" čija je prva zvanična konferencija održana u Beogradu 1961. godine.
Jedna od njih je i Abasu Džulijan iz Ugande koja studira medicinu u Beogradu. Na svoji društvenim mrežema redovno priča o životu u Srbiji, ali i kako se navikla na kulturološke razlike. Osvrnula se na ishranu i doduše malo požalila na našu.
"U Ugandi imamo doručak, ručak i večeru. Za doručak jedemo nešto slično kačamaku, razlika je u tome što vi koristite so, a naš je sladak i tečnog je stanja jer je sa mlekom, nije gust. I još jedna razlika je u tome što je naš kukuruz veći i beli", otkrila je ona.
Zanimljivo je da u Ugandi ne piju čaj, jer ljudi tamo veruju da je on isključivo za kupanje i za pojenje krava. Abasu Džulijan kaže da otkako je došla u Srbiju da se za dva meseca ugojila 10 kilograma. Ko je kriv? Ko bi bio drugi nego naša slasna kuhinja.
"Došla sam u Srbiju kad sam imala 56 ili 57 kilograma i posle samo mesec dana imala sam 60 ili 65 kg. A posle dva meseca imala sam 67 kilograma zbog hleba i jogurta. Mi u Ugandi ne jedemo mnogo hleba. Hrana je u Srbiji masna, vi jedete puno mesa. Mi jedemo meso samo dva puta nedeljno ili samo jednom nedeljno. Kod nas ljudi gaje krave na primer, ako nemaju krave onda imaju koze. Ne pijemo mnogo jogurta. Naš jogurt je domaći i nije za svaki dan. Pijemo mleko, ali, nemamo mlečne proizvode, na primer, nemamo sir. Imamo nešto domaće kao kajmak ili puter", kaže Džulijan.
Kaže da u Ugandi može da jede koliko hoće i kad god hoće, ali da je u Srbiji situacija potpuno drugačija.
Pogledajte više u videu:
BONUS VIDEO:
(MONDO)