Srpska kuhinja može da se pohvali brojnim specijalitetima, a naše mame i bake zaslužne su za čuvanje tradicije koja se prenosila s kolena na koleno. U teškim vremenima, hrana nije izgledala ni približno kao danas, bila je siromašnija, ali i zdravija. Jedna od čuvenih namirnica koja je karakteristična za naše podneblje jeste proja.
Proja je jelo koje ima veliki istorijski značaj za srpski narod. U siromašnijim kućama, proja se jela i kao glavni obrok, dok se danas služi kao predjelo ili meze. Nakon toliko godina, naša proja se našla se na listi 50 najboljih hlebova na svetu po oceni američke televizijske mreže Si-En-En, gde se navodi da je reč o vrsti kukurznog hleba koji se služi topao, direktno iz furune, kao neizostavni pratilac gulaša, ali i drugih tradicionalnih jela naše zemlje, piše RTS. Vodenicu je imalo svako selo koje je bilo u blizini reke u kojoj se pravilo brašno od autohtonih sorti kukuruza. Zahvaljujući tome mi danas imamo proju.
"Da bi bilo dobro i kvalitetno brašno pre svega mora biti kvalitet zrna žita, da bude domaći kukuruz, da bude prvenstveno suv, da bi se mogla napraviti dobra i kvalitetna proja", kaže Kosa Jovanović, iz Likodre.
Recept za proju sadrži i mlaku vodu, kišičicu soli i mast. Nakon što testo prođe kroz vredne ruke domaćice peče su u furuni na drva, a služi uz širok spektar tradicionalnih jela od kajmaka i čvaraka do gulaša.
"Proja spremljena po starom domaćem receptu naših baka, u ova moderna vremena proja je postala prava gurmanska poslastica, na trpezama je postala nezamenljiva. Danas proja uživa status zdrave domaće hrane", ističe Radmila Vasiljević, iz Krupnja.
Proja se nekada smatrala obrokom koji su jeli ljudi slabijeg imovnog stanja, a danas je na trpezama delikates. Da je za Srbe više od običnog jela svedoče i etnolozi. U nekim krajeva naše zemlje ona je neizostavni deo prazničnih rituala.
"Najinteresantniji običaj vezan za to dešava se na Mali Božić odnosno Srpsku novu godinu, česnica koja se priprema za taj dan je zapravo proja ona može imati i različite nazive, osim naziva česnica može se nazivati vasilica ili oračica, i ukrašava se na različite načine", navodi Ana Čugorović, etnolog.
BONUS VIDEO:
(RTS/MONDO/T.B.)