Pogledajte listu država sa najsrećnijim stanovništvom!
Za sreću kažu da je individualni pojam. Ono što je za jednog sreća, za drugog nije. Sreća se često povezuje sa blagostanjem, kako materijalnim, tako i psihološkim. Kada čovek zadovoljni osnovne životne potrebe, on stremi ka višim. Barem je tako, vodeći se po Maslovljevoj hijerarhiji potreba. To su fiziološke potrebe, potrebe za sigurnošću, potrebe za pripadnošću, potreba za uvažavanjem I potreba za samoostarenjem.
Ravnoteža između posla i privatnog života često se smatra ključem svega, od zdravog načina života do psihološkog blagostanja. Na osnovu toga, Finska je sedmu godinu za redom proglašena zemljom sa najsrećnijim stanovništvom na osnovu izveštaja koji svake godine sastavljaju naučnici u SAD, a na osnovu anketa Galupi instituta. Ispod nje su Danska, Irska, Švedska i Izrael.
Koja je tajna finske sreće?
Mika Makitalo, izvršni direktor jedne finske kompanije koja pomaže preduzećima da mere zadovoljstvo kupaca, rekao je da je uspeh njegove zemlje posledica osećaja društvenog poverenja i zdrave ravnoteže između poslovnog života.
"Posao je ograničen na radno vreme i vole svoje slobodno vreme, što znači svoje hobije, stvari koje rade uveče, a godišnji odmori su četiri-šest nedelja, tako da ljudi mogu da provode vreme u prirodi radeći stvari u kojima uživaju", on rekao je za Bi-Bi-Si.
Međutim, izveštaji o sreći Galupa Instituta, Univerziteta u Oksfordu i Ujedinjenih nacija, navode da su mlađi srećniji od starih.
"U izveštaju, tolika razlika se među generacijama na ovim prostorima objašnjava time da starija populacija nosi najviše ožiljaka od ratova devedesetih. Međutim, ovo nije slučaj samo kod nas - naprotiv. Najveći zaostatak je u Hrvatskoj, gde je plasman mladih za 66 mesta viši nego kod starih. Postoje praznine od 50 i više mesta za Bugarsku, Moldaviju i Srbiju, a između 40 i 50 mesta u Rumuniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Paragvaju. Očigledno su i generacijski i starosni efekti u igri, jer starije populacije Bosne, Srbije, Hrvatske i Crne Gore nose najviše ožiljaka od ratova ranih 1990-ih i genocida nakon raspada bivše Jugoslavije", stoji u izveštaju, prenosi Blic.
Srbija se na ovoj opštoj listi sreće našla na 37. mestu. Za 10 godina, indeks sreće u Srbiji porastao je za 69 mesta na tabeli. To se odnosi na prosek izvučen za period 2021 - 2023. godine. Poređenja radi, prethodne godine Srbija je bila na 45. mestu na indeksu sreće kada je lista obuhvatala 137 država i odnosila se na prosek za period od 2020 do 2022. godine. A kako je pokazalo istraživanje, u Srbiji su najsrećniji mladi do 30 godina, po čemu smo čak treća najsrećnija zemlja na svetu, odmah posle Litvanije i Izraela, a od ukupno 143 zemlje.
(BBC/Blic.rs/MONDO/T.B.)