Tog kobnog dana Marzi Ebrahimi je imala samo 25 godina kada su joj nepoznati muškarci bacili kiselinu na lice.
Iran 60-ih godina prošlog veka, tačnije pre Islamske revolucije 1979. godine, izgledao je potpuno drugačije nego danas. Video snimci i fotografije žena kako slobodno šetaju ulicama obučene po poslednjoj modi to i dokazuju. U Iranu tada nije bilo kodeksa oblačenja, ženama je bilo dozvoljeno da nose šta žele.
Početkom osamdesetih godina prošlog veka, nove islamske vlasti uvele su obavezan način oblačenja prema kome žene moraju da nose hidžab. Iran se vratio korak unazad, ženska prava su sve više ugnjetavana dok nisu potpuno nestala.
Osim slobode govora i oblačenja, napadi na žene su postali sve češći, upravo zbog njihovog "neadekvatnog oblačenja". Napadi kiselinom na žene u Iranu su poslednjih godina postali sve učestaliji. Muškarci su bez kažnjavanja polivali Iranke kiselinom za koje smatraju da ne nose hidžab na odgovarajući način, jer otkrivaju previše kose i lica. One su ostale zauvek unakažene i, u mnogim slučajevima, izgubile vid, ali i svoje dostojanstvo. Jedna od ovih žena je i prelepa Marzi Ebrahami koja nije odustala od svoje borbe da se njen glas čuje.
Tog kobnog dana kada je napadnuta u Isfahanu 2014. godine, Marzi Ebrahimi je imala samo 25 godina. Kada je pogledala u retrovizor svog automobila da proveri parking, nije imala pojma da će njen život da se promeni za samo nekoliko sekundi. Marzi su prišla dva muškarca na motociklu i bacili joj kiselinu na lice. Policija ih nikada nije uhvatila, iako je ulica bila pokrivena nadzornim kamerama. Bilo je još nekoliko takvih slučajeva u Isfahanu, ali počinioci nikad nisu bili nađeni. Svi ti napadi usmereni su na žene koje nisu nosile tradicionalnu nošnju, piše Iran Ware.
U užasnih prvih nekoliko meseci nakon incidenta, ljudi bliski Ebrahimiju rekli su da je bila traumatizovana. Prozor automobila je držala podignutim do kraja čak i ako je u vozilu bilo veoma vruće, a truba motocikla ili zvuk izduvnih cevi su je plašili.
"Bio je trenutak kada sam shvatila da mi nije kiselina pekla lice. Bila je to gomila bolova nagomilanih, bol koji više nije bio cviljenje ili zapomaganje, već se pretvarao u glasan plač", rekla je.
Međutim, postepeno se Ebrahimi vratila u život. Iako je bila daleko od prve žene koja je bila na meti napadača kiselinom u Iranu, i ne bi bila poslednja, odlučila je da zauzme stav. Ebrahimi je postala glas mnogih muškaraca i žena. Postala je simbol za suprotstavljanje napadima kiselinom, nakon što je odlučila da umesto da bude žrtva i da se izoluje od društva, ona predstavlja preživele.
BONUS VIDEO:
(MONDO/T.B.)