U mnogim domovima, nakupljanje vlage ne primećuje se sve do trenutka dok se ne pojave znakovi oštećenja, neugodnog mirisa u domu ili čak zdravstvenih problema, kao što su alergije i poteškoće s disanjem.
Vlaga se često nakuplja i zadržava na mestima gde je ventilacija ograničena, kao što su prostori iza ormara, uz spoljašnje zidove i oko "toplotnih mostova". Ukoliko na vreme ne rešite ovaj problem, vlaga će postati glavni neprijatelj vašeg zdravlja, nekretnine u kojoj živite, kao i kvaliteta vazduha koji udišete.
Inače, idealna vlažnost za naše zdravlje i dom je - zimi između 40 do 60 odsto, a leti 40 i 55 odsto, dok sve što prelazi ove vrednosti znak je na hitno rešavanje problema.
Vlaga u domovima može da nastane iz raznih izvora, uključujući svakodnevne aktivnosti poput kuvanja, tuširanja i sušenja veša u zatvorenom prostoru. Kada topao, vlažan vazduh dođe u kontakt s hladnijim površinama, poput spoljašnjih zidova ili zadnjih delova ormara, smeštenih uz zid, on se hladi i kondenzuje u kapljice vode, što dovodi do vlage.
Dalje, topotni mostovi još jedan su ključni faktor koji utiče na nakupljanje vlage u zatvorenom prostoru. Reč je o područjima na zgradi koja imaju sposobnost boljeg prenosa topline od okolnih materijala, što zbog nepravilnosti u gradnji, što zbog loše izolacije. Na primer, metalni okviri prozora, slabo izolovana vrata i spojevi između zidova mogu da stvore hladne zone koje privlače kondenzaciju, čime se pogoršava problem s vlagom.
Često zaboravimo na prostore iza ormara, koji su idealno mesto za nakupljanje vlage, posebno ako su stranice ormara prislonjene uz spoljašnje zidove. Ovi komadi nameštaja zadržavaju vlažan vazduh u međuprostoru do zida na koji su naslonjeni. S vremenom, dolazi do stvaranja buđi, koja ne samo što oštećuje ormar i zid, već može da uzrokuje ustajali i neugodan miris te predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik, posebno za osobe s alergijama ili respiratornim problemima, piše Klix.ba
BONUS VIDEO: Krečenje zidova
(MONDO/T.B.)