Vlasnici pasa labrador retriver sigurno će se složiti da su to kućni ljubimci sa velikim apetitom. Ispostavlja se da je ovo mišljenje potvrđeno u genima. Istraživači su otkrili da neki labradori ne samo da imaju nekontrolisani apetit, već su i u opasnosti od gojaznosti i to čak i kada pazite na njihovu ishranu.
Labrador retriver je rasa poznata po dobroj ishrani. Psi su odlični saputnici za odrasle i decu kod kuće, ali u isto vreme mogu da budu i pretnja za njih. Bez odgovarajuće doze aktivnosti i čestog hranjenja, labradori postaju gojazni. Kako objašnjava Elenor Rafan sa Univerziteta Kembridž, jedan od autora studije o metabolizmu pasa koja je nedavno objavljena u časopisu Science Advances, prekomerna težina kod labradora može da bude posledica genetske mutacije. Otkrivena je kod 25 odsto pasa ove rase i čak 66 odsto retrivera sa ravnom dlakom.
"Labradori sa ovom genetskom mutacijom neprestano njuškaju hranu, pokušavajući da povećaju kalorijski unos. Veoma ih je teško održati u formi", naglašava istraživač.
Kako kažu naučnici, sve se svodi na protein koji se zove proopiomelanokortin (POMC). Mutacija kod nekih pasa uzrokuje da telo životinje više ne proizvodi hormone odgovorne za regulisanje telesne težine. Iako je pas sit, mozak šalje signal ostatku tela da nastavi da jede i štedi energiju. Ovo je dvostruki udarac za retrivere - psi pogođeni mutacijom ne samo da će želeti da jedu više, već će i manje da vežbaju, što povećava problem prekomerne težine ili gojaznosti.
Kako se nositi sa gladnim labradorom?
Da bi testirali svoju teoriju, istraživači su sproveli testove na 87 pasa. Hranili su ih istom porcijom hrane, a posle tri sata ponudili su psima kobasicu u paketu koji prokišnjava. Psi su mogli da namirišu poslasticu, ali nisu mogli da je jedu. Ispostavilo se da su neke od testiranih životinja mnogo intenzivnije pokušavale da dođu do kobasice.
"Ljudi su često neljubazni prema vlasnicima gojaznih pasa i krive ih što ne mogu da kontrolišu ishranu i aktivnost svojih ljubimaca", primećuje Rafan. "Međutim, ispostavilo se da zbog opisane mutacije, održavanje odgovarajuće težine kod psa može da bude veoma teško, ali to može se učini", naglašava istraživač.
Vlasnici ovakvih ljubimaca treba da se postaraju da pas ne razmišlja samo o tome da je stalno gladan, savetuju naučnici. U tu svrhu možete da produžite vreme obroka tako što ćete, na primer, koristiti prostirke koje usporavaju jelo ili sakrivanje porcija hrane na različitim mestima, tako da pas mora sam da ih pronađe.
BONUS VIDEO: