Veliki petak je u mnogim domovima dan kada kuća zamiriše na lukovinu, vosak i kuvana jaja. Šerpe tiho ključaju, salvete, travke i nalepnice su rasute po stolu, a u svakoj porodici postoji bar jedna osoba koja ima svoju tajnu za najlepše jaje u korpi. Do nedelje, ta šarena jaja postaće centar pažnje.
Iza tog, naizgled jednostavnog, običaja krije se duga i slojevita priča. Jaje je, mnogo pre nego što je Uskrs dobio oblik koji danas poznajemo, bilo simbol novog početka i života koji pobeđuje smrt. Ljuska skriva nešto živo i nevidljivo koje tek treba da se pojavi. Zato u različitim kulturama jaje doživljavano kao sliku čitavog sveta u malom.
Hrišćanstvo je tu drevnu simboliku preuzelo i dalo joj novo značenje. Crveno jaje, koje se u mnogim krajevima i danas prvo farba na Veliki petak, vezuje se za Hristovo stradanje i vaskrsenje. Po narodnom predanju, ta boja podseća na krv, ali istovremeno i na radost zbog pobede života. Zbog toga se prvo, čuvarkuća jaje, često odvaja i čuva tokom cele godine, kao zaštita doma i znak blagoslova.
Kroz vekove su se u narodu prepričavale različite priče koje pokušavaju da objasne zašto jaja farbamo baš za Uskrs.
Jedna od najpoznatijih vezuje se za vojnike koji su čuvali Hristov grob. Dok su sedeli pored groba i jeli pečenu kokošku, jedan od njih je neprestano strahovao da bi Hrist mogao da ustane iz mrtvih, dok su ga ostali zadirkivali. Navodno su mu rekli da će se to dogoditi onog trenutka kada pečena kokoška poleti i snese crveno obojeno jaje. U istom času, prema predanju, ptica je oživela, uzletela i snela crveno jaje, a Hristos se uzdigao i pošao ka nebu.
Druga priča vezana je za Mariju Magdalenu. Kaže se da je, propovedajući u Rimu, došla i pred cara Tiberija i kao poklon mu donela korpu običnih, belih jaja. Kada mu je govorila o Hristovom vaskrsenju, car je to ismejao i rekao da je to nemoguće, baš kao i da jaja pred njim iznenada promene boju. Marija Magdalena je tada izgovorila "Hristos vaskrse" i jaja u korpi su, prema legendi, odjednom postala crvena.
Postoje i priče koje radnju smeštaju u trenutak Hristovog stradanja. U jednoj staroj legendi govori se o golubijem gnezdu podignutom u podnožju krsta na Golgoti. Kapi krvi koje su padale sa raspetog Hrista, kažu, pale su na jaja u gnezdu i obojile ih u crveno.
U pojedinim krajevima Šumadije prepričava se još jedno narodno verovanje. Žene su, videvši Hrista kako beži pred vojnicima, želele da ga zaštite. Da bi skrenule pažnju gonilaca, brzo su počele da ukrašavaju i šaraju jaja, praveći prizor koji vojnici nikada ranije nisu videli. Zastali su zapanjeni, zabavljeni neobičnim prizorom, a za to vreme je Hrist uspeo da umakne. Bog je, kaže priča, blagoslovio njihov trud, pa se od tog vremena jaja farbaju kao znak spasenja i Božjeg blagoslova.
Bez obzira na to koju legendu neko najradije pamti, sve se one susreću u istoj poruci. Uskršnje jaje, posebno ono crveno, podseća na nepravdu i stradanje, ali i na pobedu života i Hristovo vaskrsenje. Zato se na Veliki petak jaja boje kao znak sećanja i vere.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)