- U Napulju prodavac limonatu služi na ulici tako što je bućka pred prolaznicima i traži da se popije na eks, što je izazvalo podeljene reakcije. Italijanska limonata se pravi od domaćeg limuna i kisele vode, a prepoznaje se po zamućenoj boji, intenzivnom mirisu i ravnoteži ukusa.
- Tradicionalna limonata potiče iz Kampanje, posebno sa Amalfi obale i Kaprija, gde su lokalni limuni zaštićeni zakonom. Napitak se najčešće služi hladan.
Limunada, u Italiji poznata i kao limonata, u kulturi ove zemlje predstavlja nešto više od običnog bezalkoholnog napitka za sve sezone. Vođeni mišljenjem mnogih lokalaca koji veruju da limonata pravljena od domaćeg limuna sadrži zavidnu koncentraciju etarskih ulja i nivo kiselosti kakav severni citrusi ne mogu da dostignu, jasno je koliko je ovo piće voljeno među Italijanima.
U Napulju, jedan od lokalaca dosetio se krajnje interesantnog i kreativnog načina kako da "posluži" napitak prolaznicima na ulici, a sve to je podelila influenserka Paulin Magda na svom Instagramu u videu koji možete da pogledate ispod:
Naime, ovaj prodavac limonatu bućka na licu mesta, i to na tradicionalan italijanski način, a poenta je da je popijete na eks, dok vas on "naliva" držeći čašu sa napitkom. Još jedno "pravilo" koje treba da ispoštujete jeste da raširite noge dok stojeći ispijate piće, kako se ne biste ispolivali u potpunosti.
Ipak, dok je jednima ovakav način posluženja simpatičan i simboličan, drugi ga karakterišu kao odvratan i nepristojan. Samo neki od komentara bili su i:
- "Ovo je najbolji video ikada"
- "Obožavam italijanski stil svega ikada"
- "Grozno, više od pola pića se prospe i protraći"
- "Užas, skladno gradu u kojem se i služi..."
Pogledajte u nastavku kako su se snašli drugi prolaznici:
Koja je tajna italijanske limunade?
Limun se na italijanskoj obali Kampanje uzgaja vekovima, a naročito je rasprostranjen duž Amalfijske obale i na ostrvu Kapri, gde su je pogodna klima omogućila izdvajanje određenih sorti koje su danas zaštićene zakonom.
Korak po korak, nastao je i prepoznatljiv recept za italijansku limunadu, koja se prvo prodavala na malim prodajnim kioscima u primorskim gradovima, da bi danas njena rasprostranjenost postala globalna.
Za razliku od nama poznate limunade, Italijani je prave uz dodatak kisele vode, što joj daje poseban šmek.
Iako je praksa da se tradicionalni recept prenosi od radnje do radnje i sa generacije na generaciju, njen glavni adut nije recept već kvalitet domaćih citrusa, što joj je obezbedilo mesto na nacionalnom spisku tradicionalnih italijanskih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.
Kako da prepoznate tradicionalnu limonatu?
Iako naizgled deluje da je svaka limunada ista, postoje neke specifičnosti po kojima se limonata izdvaja:
- Boja i zamućenost - autentična zanatska limunada nije potpuno bistra, već je bledožute ili gotovo bele boje, sa blagom zamućenošću zbog pulpe i ulja iz kore, jer nije filtrirana
- Miris - još pre prvog gutljaja treba da osetite intenzivan i dugotrajan miris etarskih ulja, koji je sasvim drugačiji od oštrog, prodornog mirisa industrijskog limuna
- Ravnoteža u ukusu - dobra limunada nije ni preslatka ni agresivno kisela, kiselost treba da bude prisutna ali da ne potiskuje aromu i blago gorak završetak ukusa koji svedoči kvalitetu kore korišćenog limuna
Lokalci i dalje čuvaju tradiciju posluživanja
Iako se tradicionalno služi hladna, kako niske temperature ne bi umanjivale aromatične note iz kore, nije redak slučaj ni da sretnete Italijana sa toplom limunadom usred zime.
Lokalni običaji diktiraju i izgled štandova na kojima se limonata prodaje, te na poluostrvu Sorento i obali Amalfi često možete da primetite neke zajedničke osobine - limunove složene u piramide, izložene prese, kao i čaše prekrivene tanjirićima radi zaštite od insekata.
U nekim poljoprivrednim domaćinstvima tog kraja, limunada se pripremala rano ujutru, od limunova ubranih na sopstvenom zemljištu, a zatim se čuvala u frižideru ili podrumu do poslepodnevnih sati. Ipak, treba da znate i da ona nije predviđena za stajanje, jer njen ukus već nakon nekoliko sati može da postane kiseliji i da počne da gubi aromu.
Prilikom služenja, uglavnom se sipala u keramičke posude koje su danas zamenjene plastičnim. U nekim popularnim varijantama, u limonatu se dodaje i list sveže nane, dok se duž obale ponekad služi čak i sa prstohvatom soli, koji pojačava aromu napitka.
Italijani daju odgovor i na večito pitanje - uz koju hranu treba da poslužite limunadu?
Zbog svoje kiselosti i gorčine, Italijani tvrde da limunada dobro dođe kao napitak uz masnija jela. Takođe, prirodno se slaže sa prženom ribom i povrćem, jer uklanja masni osećaj iz usta, a da pritom ne opterećuje nepce.
Sa slatkim jelima postiže zanimljivu ravnotežu sa poslasticama na bazi badema i rikote, inače tipičnim za južnu Italiju. Kontrast između kiselosti i slatkoće već je duboko ukorenjen u italijanskoj kulinarskoj tradiciji.
Ipak, u kombinaciji sa ljutim ili veoma začinjenim jelima nije preporučljivo zalogaje "zalivati" limunadom, jer se njena kiselost samo nadovezuje na kiselost hrane, umesto da uravnoteži ukuse.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)