- Na Petrovdan se u Galičniku u Severnoj Makedoniji održava Galička svadba, manifestacija sa običajima, ritualima i tradicionalnom mijačkom nošnjom.
- Ovogodišnji mladenci su Martina Mihajlova i Aleksandar Pendarovski, a izbor je bio uslovljen time da bar jedno od njih vodi poreklo iz Galičnika.
Svake godine na Petrovdan, 12. jula, u makedonskom selu Galičnik na planini Bistri održava se Galička svadba. Ona predstavlja veoma značajnu i poznatu kulturnu manifestaciju, bogatu mnogim svadbarskim običajima i ritualima, gde su svi obučeni u tradicionalnu mijačku narodnu nošnju.
Ove godine, na konkursu čiji je uslov da makar jedno od mladenaca vodi poreklo iz Galičnika, odabrani su mlada Martina Mihajlova i mladoženja Aleksandar Pendarovski, koji svoje oduševljenje i sreću nisu krili pred kamerama portala BBC.
Istorija datira još od 19. veka
Selo Galičnik u Severnoj Makedoniji nekada su naseljavali Mijaci, inače poznati po svojim svadbenim običajima. Još u 19. veku, išli su "trbuhom za kruhom", a kući su se vraćali samo za vreme praznika Petrovdana, i to kako bi se venčali.
U nastavku pogledajte kako je izgledala ovogodišnja proslava:
Slavlje je oduvek trajalo više dana, a rado viđeni gosti bili su svi meštani iz sela. Osim njih, česti su i posetioci širom zemlje i inostranstva, koji posećuju Galičnik ciljano, kako bi prisustvovali ovoj svadbi.
Tradicija odoleva vremenu
Prva Galička svadba, kao manifestacija, održana je 1963. godine, od kada ima veliku sentimentalnu vrednost za sve meštane, koji ne propuštaju priliku da to posebno i naglase svim posetiocima van svog sela.
Uoči svadbe, stari svat i dever kite barjak na čiji vrh vezuju buket cveća i krst. Kada stari svat preuzme ulogu barjaktara, po zalasku sunca stavlja barjak na desnu stranu kuće i puca iz puške, čime zvanično počinje svadbena ceremonija. Oko starog svata i devera okupljaju se muški članovi mladoženjine porodice, koji dočekuju muzičare i predvode povorku uz zvuke tradicionalnih instrumenata kao što su bubnjevi i zurle, duvački instrument nalik na trubu, do trga u centru sela.
Evo koje trenutke je manifestacije je jedan korisnik izdvojio:
Po dolasku, igra se teškota, tradicionalno makedonsko oro, poznato i po svojoj težini izvođenja. Ova igra i potiče iz mijačkih sela, koji su kroz njega želeli da dočaraju svoj naporan život i rad, ali i nostalgiju za rodnim krajem.
Zatim se formira povorka čiji učesnici nose upaljene baklje, a koja predvođena mladoženjom polazi ka nevestinoj kući, na drugom kraju sela. Buktinje imaju zaštitničku ulogu, te se veruje da one teraju zle sile koje mogu da naude mladencima. Pre nego što se im se i mlada pridruži, ona puni krčage vodom na tri različite česme, pa se zajedno sa povorkom vraća do centralnog trga.
Drugi dan je pravo slavlje
Odmah izjutra, ponovo se formira povorka sa muzičarima ispred mladoženjine kuće. Ovog puta, cilj je groblje, gde se odaje počast precima molitvom i paljenjem sveća. Nakon toga, mladoženja se okreće prisutnim svatovima, sa kojima nazdravlja vinom i poziva na venčanje.
Sa groblja, povorka nastavlja dalje do kuće gde živi mladoženjin budući kum, kako bi ga zajedno i zvanično pozvali u svatove. Potom, mladoženja se brije na tradicionalan način, što simbolizuje njegovo odvajanje od majke i početak života sa svojom ženom.
Pogledajte kako je izgledala ovogodišnja proslava:
Sledeća stanica upravo je mladina kuća. Na nju se prvo postavlja barjak, a onda sledi prosidba, kada svekrva svojoj snajci uručuje vredne darove, što prati tužna pesma ženskog hora. Potom, mlada iz svoje kuće izlazi pokrivena velom, i to hodajući unazad, nakon čega je kum i dever penju na konja.
Kolonu dalje predvodi barjaktar, koji svog konja često tera da se popne na zadnje noge, sve do dolaska na centralni trg. Tamo se mlada dočekuje pogačom, bokalom vina i sitom, pomoću kog trese brašno pre odlaska u crkvu. Odatle, svekrva preuzima povorku do crkve, sve vreme prskajući vodom ispred sebe snopom bosiljka, kako bi odagnala zle sile.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)