- Boja i kristalizacija nisu pouzdani pokazatelji kvaliteta.
- Miris i ukus mogu da pomognu, ali kućni testovi sa vodom, papirom ili zagrevanjem nisu siguran način provere autentičnosti.
Med je jedna od namirnica kod koje je potrošaču često teško da na prvi pogled proceni šta zaista kupuje. Boja, miris, gustina i ukus mogu da se razlikuju u zavisnosti od vrste meda, a na tržištu se nalaze proizvodi različitog kvaliteta. Ipak, postoji nekoliko stvari na koje treba da obratite pažnju prilikom kupovine.
Jedan od najvažnijih saveta jeste da se pažljivo pročita deklaracija. Na etiketi bi trebalo jasno da bude navedeno da je reč o medu, kao i poreklo proizvoda. Ako se u sastavu pominju šećerni sirupi, glukozni sirup ili drugi zaslađivači, ne radi se o čistom medu.
Boja nije pouzdan pokazatelj kvaliteta
Mnogi veruju da je pravi med uvek tamne boje, ali to nije tačno. Prirodni med može da bude gotovo beo, svetložut, zlatan, jantarne ili veoma tamne boje. Sve zavisi od biljke sa koje su pčele sakupljale nektar.
Zbog toga samo na osnovu boje ne može da se utvrdi da li je med pravi. Na primer, bagremov med je obično veoma svetao i dugo ostaje tečan, dok livadski i šumski med mogu da budu dosta tamniji.
Kristalizacija je prirodna pojava
Još jedna česta zabluda jeste da se kristalisani, odnosno ušećereni med smatra pokvarenim ili lažnim. Međutim, kristalizacija je prirodan proces koji se kod mnogih vrsta meda vremenom javlja. Brzina kristalizacije zavisi od odnosa prirodnih šećera u medu, temperature i vrste biljke od koje potiče. Neki medovi kristališu brzo, dok bagremov, na primer, može da ostane tečan veoma dugo.
Zato kristalisan med sam po sebi nije znak da je proizvod loš. Važno je i kako su kristali formirani, kakav je miris i ukus, ali ni to nije dovoljno za sigurnu procenu autentičnosti.
Obratite pažnju na miris i ukus
Pravi med uglavnom ima karakterističan miris i ukus koji zavise od njegovog porekla. Bagremov je blag i nežan, lipov može da ima izraženiju aromu, dok je livadski med intenzivniji i složeniji.
Ako proizvod ima samo veoma sladak ukus, bez karakteristične arome, to može da bude razlog za dodatni oprez. Ipak, ni ukus sam po sebi nije dovoljan da bi se sa sigurnošću utvrdilo da li je med autentičan.
Ne verujte slepo kućnim testovima
Na internetu se često mogu da se pronađu saveti da se pravi med prepoznaje tako što se sipa u čašu vode, stavi na papir, zapali ili posmatra kako se ponaša kada se zagreva. Međutim, ovakvi kućni testovi nisu pouzdan način da se utvrdi autentičnost meda.
Na primer, način na koji će se med da se rastvori u vodi zavisi od njegove gustine, temperature i sastava, dok ponašanje pri zagrevanju ne može pouzdano da pokaže da li mu je dodat šećerni sirup.
Zbog toga je prilikom kupovine najbolje je da birate med od pouzdanih proizvođača i pčelara, proverite deklaraciju i poreklo proizvoda, a ne oslanjajte se na viralne trikove sa društvenih mreža. Važno je da se napomene i da ne postoji jedan isti izgled za svaki pravi med.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)