- Porobljene žene u SAD bile su izložene silovanju, nasilju i prisilnom rađanju, dok su ih vlasnici tretirali kao imovinu bez ikakve zaštite.
- Njihova tela korišćena su i za medicinske eksperimente, često bez anestezije.
- Brak nije pružao nikakva prava, a muževi i deca mogli su da budu prodati u svakom trenutku.
O ropstvu se u američkim školama obično govori kroz ekonomiju i politiku: plantaže pamuka, Građanski rat i ukidanje ove surove prakse. Međutim, postoji deo istorije koji je retko dospevao u udžbenike, a to nije slučajno. Odnosi se na žene i na sve ono što se događalo sa njihovim telima, brakovima, decom i mogućnošću da se odupru sistemu koji ih nije priznavao kao ljude.
1. Silovanje se nije smatralo zločinom
Ni u jednoj robovlasničkoj državi silovanje porobljene žene nije se tretiralo kao krivično delo. U pravnom smislu, ona je bila imovina, a imovina nije imala pravo na zaštitu od vlasnika. Gospodari su to otvoreno koristili. Prisiljavanje na se*sualne odnose bilo je dokumentovana praksa. Istoričari koji su proučavali arhive plantaža i lična svedočenja nekadašnjih robova beležili su takve slučajeve širom robovlasničkog društva.
Harijet Džejkobs je u autobiografiji "Događaji iz života devojke robinje" opisala kako je njen gospodar, doktor Flint, počeo se*sualno da je uznemirava dok je još bila veoma mlada. Njegova supruga je za to znala, ali je, umesto da zaštiti devojku, doživljavala kao suparnicu.
Bes supruga robovlasnika često se obrušavao baš na porobljene žene. Istoričari beleže slučajeve napada viljuškama, noževima, ključalom vodom i iglama za pletenje.
2. Žene su koristili kao "rasplodnu stoku"
Posle zabrane transatlantske trgovine robljem 1808. godine, unutrašnjem tržištu robova u SAD bio je potreban drugi izvor novih robova. To su postale same porobljene žene. Praksa prisilnog rađanja bila je sistematska. Gospodari su namerno uparivali ljude koje su smatrali pogodnim za dobijanje potomstva, baš kao što su birali parove među stokom.
Tomas Džeferson Rendolf, plantažer iz Virdžinije, 1832. godine je pred zakonodavnom skupštinom te države otvoreno govorio da se iz Virdžinije na jug godišnje odvodilo oko 8.500 porobljenih ljudi i da su pojedine plantaže praktično bile specijalizovane za "proizvodnju" robova namenjenih prodaji.
Dete koje bi rodila porobljena žena automatski je postajalo vlasništvo njenog gospodara. Majčinstvo nije bilo pravo, već obaveza i izvor prihoda za drugog čoveka.
3. Brak nije pružao nikakvu zaštitu
Porobljeni ljudi nisu mogli da sklapaju pravno priznate brakove. Gospodar je u svakom trenutku mogao odvojeno da proda muža, ženu ili dete, a osećanja i porodične veze nisu se uzimali u obzir. Štaviše, gospodari su neretko primoravali žene da se udaju za određene muškarce, vodeći se isključivo mogućnošću dobijanja potomstva.
Nekadašnji rob Vilijam Vels Braun opisao je priču o Laviniji. Uoči venčanja njenog verenika su prodali i odveli dvadeset milja daleko, odnosno oko 32 kilometra. Gospodar je odmah zahtevao da uzme drugog muža, jer su mu bila potrebna deca. Otpor se kažnjavao fizičkim nasiljem. Prema svedočenjima iz tog vremena, odbijanje da se posluša gospodar u pitanjima braka i rađanja moglo je da se završi bičevanjem ili prodajom.
4. Decu su oduzimali i prodavali
Jedan od najbolje dokumentovanih užasa ropstva bilo je razdvajanje majki i dece. Dete je moglo da bude prodato u bilo kom trenutku, bez obzira na uzrast. Aukcijski zapisi iz tog vremena puni su oglasa za prodaju dece od sedam ili osam godina, odvojeno od roditelja.
Kada se posle 1808. godine unutrašnja trgovina robljem proširila, deca porobljenih žena postala su glavna roba. Porobljene majke su to znale i pružale su otpor koliko su mogle.
5. Medicina se razvijala na njihovim telima
Američka ginekologija kao nauka velikim delom se razvijala eksperimentima na porobljenim ženama. Lekar Džejms Marion Sims, koga i danas nazivaju "ocem moderne ginekologije", razvio je hirurške metode lečenja povreda nastalih tokom porođaja tako što je operisao porobljene žene bez anestezije.
Jednu od njih, Anarču, operisao je najmanje trideset puta. Preovlađujuće medicinsko mišljenje tog vremena bilo je da "crnci drugačije osećaju bol", što je omogućavalo izvođenje operacija bez ublažavanja bolova, pod izgovorom "naučne neophodnosti". Mit o različitoj osetljivosti na bol, zabeležen u medicinskim radovima iz 19. veka, uticao je na američku medicinsku praksu sve do 20. veka.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)