- Istraživanje pokazuje da 72 odsto tinejdžera koristi AI saputnike, a 33 odsto razvija prijateljski ili emotivni odnos sa njima.
- Stručnjaci upozoravaju da ovakvi razgovori mogu da ugroze privatnost, mentalno zdravlje i razvoj stvarnih odnosa, posebno kod usamljenih mladih.
Veštačka inteligencija odavno nije samo alat za brzo pronalaženje informacija ili pisanje domaćih zadataka. Za veliki broj tinejdžera postaje sagovornik kojem poveravaju tajne, traže utehu, pa čak i razvijaju osećanja koja podsećaju na prijateljstvo ili ljubav. Istraživanje organizacije Komon sens medija pokazalo je da je čak 72 odsto anketiranih tinejdžera koristilo AI "saborce", dok je 33 odsto njih sa ovim četbotovima ostvarilo neku vrstu prijateljskog ili emotivnog odnosa.
Ovi podaci otvaraju mnoga pitanja. Šta se događa kada deca počnu da traže razumevanje od programa koji može da zvuči kao blizak prijatelj, ali zapravo nema osećanja, ne razume ljudske emocije i nije uvek u stanju da prepozna kada je nekome potrebna ozbiljna pomoć?
Zašto tinejdžeri traže prijatelje u veštačkoj inteligenciji?
Razlozi zbog kojih mladi koriste AI pratioce razlikuju se od osobe do osobe. Nekima su zanimljivi iz radoznalosti, drugi ih koriste iz dosade, dok pojedini u njima pronalaze utehu zbog usamljenosti, problema u odnosima sa vršnjacima ili osećaja da ih okolina ne razume.
Robi Torni, viši direktor programa za veštačku inteligenciju u organizaciji Komon sens medija, upozorava da se ovaj trend razvija u trenutku kada se veliki broj mladih oseća usamljeno. Prema istraživanju na koje se poziva, 21 odsto mladih uzrasta od 13 do 17 godina navodi da se oseća usamljeno.
Za razliku od ljudskih prijatelja, AI pratilac dostupan je gotovo u svakom trenutku, ne pokazuje nestrpljenje i često odgovara na način koji korisniku pruža osećaj prihvaćenosti. Upravo ta dostupnost i privid razumevanja mogu da budu posebno privlačni adolescentima koji prolaze kroz emotivno zahtevan period odrastanja.
Lokesh Šahani, psihijatar i glavni medicinski direktor Centra za bihevioralno zdravlje pri Univerzitetu Teksasa u Hjustonu, za portal "Parents" objašnjava da su AI pratioci osmišljeni tako da grade privid bliskosti, pamte određene informacije o korisniku i vode razgovore koji deluju lično i empatično.
Postoji razlika između običnih četbotova i AI pratilaca. Dok su prvi uglavnom namenjeni odgovaranju na pitanja i obavljanju konkretnih zadataka, AI pratioci stavljaju fokus na dugotrajne razgovore, emocionalnu podršku i simuliranje odnosa.
Prema podacima Komon sens medija:
- oko 46 odsto tinejdžera koji koriste AI pratioce posmatra ih prvenstveno kao alat,
- približno trećina koristi ih za društvenu interakciju i odnose,
- gotovo trećina smatra da su razgovori sa veštačkom inteligencijom jednako zadovoljavajući ili zadovoljavajući od razgovora sa ljudima,
- čak 12 odsto mladih navodi da AI pratiocu govori stvari koje ne bi poverili prijateljima ili članovima porodice.
Postoje i ohrabrujući podaci: 80 odsto tinejdžera koji koriste ove programe i dalje provodi više vremena sa stvarnim prijateljima nego sa veštačkom inteligencijom. Samo šest odsto navodi da više vremena posvećuje AI pratiocima nego ljudskim prijateljima.
Kada razgovor sa četbotom postaje opasan?
Jedan od glavnih problema jeste to što AI pratioci mogu da ostave utisak da razumeju korisnika, iako zapravo ne osećaju empatiju i ne procenjuju situacije na isti način kao ljudi.
Erik O'Nil, stručnjak za sajber-bezbednost i autor knjige "Špijuni, laži i sajber-kriminal: taktike sajber-bezbednosti za nadmudrivanje hakera i razotkrivanje prevaranata", upozorava da ovakvi sistemi mogu da pruže pogrešne informacije, podrže štetne ideje ili ne prepoznaju znakove ozbiljnih psihičkih problema.
To je naročito zabrinjavajuće kada tinejdžer prolazi kroz depresiju, oseća beznađe ili razmišlja o samopovređivanju. Program koji je napravljen da nastavi razgovor ne mora nužno da prepozna ozbiljnost situacije niti da pruži odgovarajuću pomoć.
Džejms Šerer, psihijatar i zamenik glavnog medicinskog direktora klinike "Kerijer", ističe da mladi mogu brzo da steknu osećaj bliskosti sa AI pratiocem, jer se program prilagođava njihovim odgovorima i ostavlja utisak da ih dobro poznaje.
Međutim, takva bliskost nije isto što i stvaran odnos. Veštačka inteligencija može da potvrđuje osećanja korisnika čak i kada mu je potrebno da neko preispita njegove zaključke ili ukaže na problem. Ako tinejdžer počne da se oslanja isključivo na ovakav oblik podrške, postaje teže da razlikuje korisne savete od pogrešnih ili potencijalno opasnih poruka.
Slučajevi koji su izazvali zabrinutost
Rizici nisu samo teorijski. O'Nil podseća na slučaj četrnaestogodišnjeg dečaka koji je preminuo samoubistvom nakon što je razvio virtuelni odnos sa četbotom na platformi "Karakter.AI" (Character.AI). Njegova porodica tužila je kompaniju, tvrdeći da je interakcija sa četbotom doprinela pogoršanju njegovog psihičkog stanja.
U drugom slučaju koji je dospeo u javnost, četbot na istoj platformi navodno je sedamnaestogodišnjem korisniku, ljutom zbog ograničenja vremena provedenog pred ekranom, sugerisao da bi ubistvo roditelja moglo da bude opravdana reakcija. Ovakvi navodi dodatno su pojačali zabrinutost zbog načina na koji AI pratioci odgovaraju na uznemirujuće poruke i potencijalno opasne situacije.
Ovi slučajevi ne znače da će svaki razgovor sa veštačkom inteligencijom da dovededo štetnih posledica. Ipak, pokazuju koliko je važno da roditelji razumeju sa kakvim sadržajem njihova deca mogu da se susretnu i da znaju da četbot nije zamena za stručnu pomoć.
Privatnost je još jedan veliki problem
Pored uticaja na mentalno zdravlje, stručnjaci upozoravaju i na podatke koje tinejdžeri dele sa AI pratiocima. Prema istraživanju Komon sens medija, četvrtina mladih korisnika otkrila je ovim platformama lične informacije. Problem je u tome što deca često ne razmišljaju o tome gde završavaju njihove poruke, koliko dugo mogu da budu sačuvane i na koji način kompanije mogu da ih koriste. Ispovesti o porodičnim problemima, strahovima, odnosima i drugim intimnim temama mogu da ostanu deo digitalnih zapisa, u zavisnosti od pravila konkretne platforme.
Robi Torni upozorava da uslovi korišćenja pojedinih servisa kompanijama mogu da daju široka prava u vezi sa sadržajem koji korisnici dele. Zbog toga je važno da se dobro pročitaju pravila privatnosti i proveriti kako platforma obrađuje podatke, umesto da se pretpostavlja da razgovor ostaje potpuno privatan. Brisanje naloga takođe ne mora automatski da znači da su svi prethodno prikupljeni podaci odmah i trajno izbrisani. To zavisi od politike servisa i važećih pravila o čuvanju podataka.
Mogu da utiču i na razvoj društvenih veština
Tokom adolescencije mladi uče kako da rešavaju nesuglasice, prepoznaju tuđe emocije, postavljaju granice i grade odnose koji zahtevaju strpljenje i kompromis. Preterano oslanjanje na AI pratioca može da smanji prilike za vežbanje upravo tih veština. Za razliku od ljudi, četbot može da deluje stalno dostupan i spreman da se prilagodi korisniku. Stvarni prijatelji, međutim, imaju sopstvena osećanja, potrebe i mišljenja, zbog čega odnosi ponekad podrazumevaju neslaganja i neprijatne razgovore.
Šahani upozorava da prekomerna upotreba veštačke inteligencije može da ograniči prilike za komunikaciju licem u lice, razvoj empatije i regulaciju emocija. Mladi koji se naviknu na predvidljive odgovore četbota mogu da imaju nerealna očekivanja od ljudskih odnosa, koji su mnogo složeniji i zahtevaju uzajamno razumevanje.
Dodatni problem predstavlja to što AI pratioci mogu da deluju izrazito ljudski. Američka akademija za pedijatriju upozorava na antropomorfni dizajn ovih sistema, odnosno na način na koji im se kroz glas, ličnost i stil komunikacije pripisuju ljudske osobine. Zbog toga deca mogu da im pripišu inteligenciju, osećanja ili namere koje oni zapravo nemaju.
Šta roditelji mogu da urade?
Stručnjaci smatraju da zabrane nisu jedini odgovor i da je važno da roditelji prvo razumeju zbog čega dete koristi AI pratioca. Ako mu program služi kao izvor utehe, potrebno je da se otkrije da li iza toga stoje usamljenost, problemi u školi, teškoće u sklapanju prijateljstava ili neki drugi razlog.
Robi Torni savetuje roditeljima da razgovor započnu bez osuđivanja. Umesto da odmah kritikuju dete zbog korišćenja četbota, mogu da ga pitaju koje aplikacije koristi, šta mu se kod njih dopada i da li smatra da su razgovori sa veštačkom inteligencijom drugačiji od razgovora sa prijateljima.
Važno je i da se objasni da AI pratioci nisu stvarni prijatelji. Njihovi odgovori mogu da deluju brižno, ali to ne znači da osećaju ljubav, brigu ili empatiju. Takođe, nisu pouzdan izvor pomoći u ozbiljnim psihičkim krizama i mogu da pruže netačne ili neprimerene savete. Roditelji bi trebalo da razgovaraju sa decom o zaštiti privatnosti, rizicima deljenja ličnih podataka i sadržaju na koji mogu naići. Zajedno mogu da dogovore jasna pravila korišćenja ovih aplikacija, uključujući vremenska ograničenja ili odluku da se određene platforme ne koriste.
Ako dete pokazuje znake ozbiljne uznemirenosti, povlači se iz stvarnih odnosa ili govori o samopovređivanju, razgovor sa četbotom ne bi trebalo da bude zamena za podršku odrasle osobe i stručnjaka za mentalno zdravlje. Najvažnije je, ipak, da dete zna da može da se obrati roditeljima bez straha od osude. Ako mladi u veštačkoj inteligenciji traže nekoga ko će da ih sasluša, odrasli bi trebalo da se zapitaju da li se u stvarnom životu osećaju dovoljno sigurno da podele ono što ih muči.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)