- Derinkuju u Kapadokiji mogao je da primi do 20.000 ljudi, a ispod zemlje su bili tuneli, prostorije, crkve i bunari.
- Podzemni grad imao je masivna kamena vrata i uske prolaze za zaštitu od napadača, uz uslove za duži boravak.
Duboko ispod kuća i ulica u centralnoj Turskoj krije se čitav grad sa tunelima, prostorijama, crkvama i bunarima. U njemu su ljudi vekovima tražili spas od osvajača, a ono što je posebno fascinantno jeste da je ovo podzemno naselje bilo osmišljeno tako da hiljade ljudi mogu da se sklone od opasnosti i duže ostanu skrivene.
Reč je o Derinkuju, podzemnom gradu u Kapadokiji, koji je danas jedno od najneobičnijih istorijskih mesta u Turskoj. Prema procenama, mogao je da pruži utočište za čak 20.000 ljudi, a njegov lavirint prolaza i prostorija spušta se desetinama metara ispod površine zemlje.
Grad u kojem se živelo ispod zemlje
Derinkuju nije bio samo sklonište u koje bi ljudi pobegli na nekoliko sati dok opasnost ne prođe. Bio je to složen podzemni kompleks, sa prostorijama namenjenim različitim potrebama svakodnevnog života. U stenama su isklesani prostori za stanovanje, kuhinje, skladišta hrane, štale, vinski podrumi, verski objekti i mesta za okupljanje. Postojali su i bunari i ventilacioni otvori koji su omogućavali dopremanje vode i cirkulaciju vazduha kroz podzemne nivoe.
Sve to bilo je važno jer su stanovnici, u zavisnosti od okolnosti, mogli da se sklone ispod zemlje na duži period. Umesto da budu izloženi napadima na površini, imali su mogućnost da se povuku u mrežu prostorija i prolaza koje teško možete da uočite spolja.
Ogromna kamena vrata štitila su ulaze
Jedan od najzanimljivijih detalja Derinkujua jesu masivna kružna kamena vrata kojima su mogli da se zatvore pojedini prolazi. Podsećala su na velike kamene diskove, a njihova uloga bila je da otežaju neprijateljima ulazak u podzemne prostorije. Uski hodnici takođe su imali odbrambenu funkciju. Kretanje kroz njih bilo je otežano, a prolazi su omogućavali stanovnicima da se povlače dublje u kompleks i zatvaraju pojedine delove ako bi napadači uspeli da prodru unutra.
Upravo zbog takvog rasporeda, podzemni grad nije služio samo za skrivanje već je predstavljao pažljivo osmišljeno utočište. Njegovi graditelji morali su da razmišljaju o tome kako da zaštite ljude, obezbede im osnovne uslove za život i spreče neprijatelje da lako stignu do njih.
Ko je gradio podzemni grad i zašto?
Tačno poreklo najstarijih delova Derinkujua nije u potpunosti razjašnjeno. Smatra se da su prvi prostori mogli da nastanu još u prvom milenijumu pre nove ere, dok je kompleks tokom narednih vekova proširivan i prilagođavan potrebama različitih stanovnika.
Posebno značajnu ulogu imao je u vizantijskom periodu, kada su hrišćanske zajednice u Kapadokiji koristile podzemna naselja kako bi se zaštitile od progona i vojnih upada. Tokom vremena, različite generacije dograđivale su postojeće prostorije i prolaze, stvarajući sve razgranatiju mrežu ispod zemlje.
Tajna je otkrivena tek tokom renoviranja kuće
Iako je vekovima postojao ispod naselja, Derinkuju je široj javnosti ponovo otkriven tek 1963. godine. Jedan stanovnik je tokom renoviranja svoje kuće srušio zid i iza njega pronašao skrivenu prostoriju. Daljim istraživanjem otkriveno je da ona vodi do mnogo većeg podzemnog kompleksa.
Tako je ono što je počelo kao naizgled obično renoviranje preraslo u otkriće čitavog podzemnog grada, čiji su hodnici i prostorije svedočili o životu ljudi koji su u prošlosti morali da pronađu način da se zaštite od opasnosti. Danas je deo Derinkujua otvoren za posetioce, koji mogu da prođu kroz njegove uske tunele i zavire u prostorije uklesane u stenu. Ipak, nisu svi delovi dostupni, a pojedini prolazi su zatvoreni kako bi se obezbedila sigurnost posetilaca.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)