- Cupkanje nogom dok sedimo nije uvek znak nervoze - može da bude i nesvesna reakcija na dugotrajno mirovanje, dosadu ili koncentraciju.
- Istraživanja pokazuju da sitni pokreti nogu mogu da poboljšaju cirkulaciju i smanje porast glukoze i insulina posle obroka.
Mnogi ljudi imaju naviku da pomeraju stopalo gore-dole, tresu nogom ili ritmično lupkaju petom o pod dok sede za računarom, gledaju televiziju ili razgovaraju sa nekim. Okolina to često tumači kao znak nervoze, nestrpljenja ili napetosti, ali ovakvo ponašanje ne mora uvek da ima veze sa stresom. Štaviše, određena istraživanja ukazuju na to da sitni, ponavljajući pokreti nogu mogu da imaju i neke neočekivane koristi za organizam.
Ova navika poznata je kao nemirno pomeranje nogu, odnosno fidgeting, a može da se javi potpuno nesvesno. Dok neki ljudi pomeraju nogu kada su pod pritiskom, drugi to rade iz dosade, navike ili jednostavno zato što im je teško da dugo ostanu potpuno mirni.
Zašto stalno pomeramo nogu dok sedimo?
Postoji nekoliko razloga zbog kojih noga počinje da se pomera gotovo automatski. Jedan od najčešćih jeste potreba organizma za kretanjem nakon dužeg sedenja. Kada dugo ostajemo u istom položaju, mišići su manje aktivni, pa sitni pokreti mogu da predstavljaju način da telo održi određeni nivo aktivnosti.
Kod nekih ljudi cupkanje nogom javlja se u trenucima napetosti, iščekivanja ili koncentracije. Ponavljajući pokreti mogu da im pomognu da usmere pažnju ili lakše podnesu neprijatnu situaciju. Zbog toga nije neobično da neko nesvesno trese nogom dok čeka važne rezultate, razgovara za posao ili pokušava da završi zahtevniji zadatak.
Ipak, važno je razlikovati uobičajeno pomeranje noge od sindroma nemirnih nogu. Reč je o neurološkom poremećaju koji izaziva neprijatan osećaj u nogama i snažnu potrebu za njihovim pomeranjem, naročito tokom mirovanja i u večernjim satima.
Može li cupkanje nogom da bude dobro za zdravlje?
Iako deluje kao beznačajan pokret, cupkanje nogom zapravo aktivira mišiće potkolenice i stopala, povećava potrošnju energije i podstiče protok krvi kroz donje ekstremitete. Upravo zbog toga naučnici su počeli da istražuju da li ova navika može da ublaži neke negativne posledice dugotrajnog sedenja.
Jedno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu Obesity ispitivalo je kako pomeranje nogu utiče na nivo šećera u krvi i insulina nakon obroka. U studiji je učestvovalo 20 odraslih osoba sa gojaznošću, koje su tokom trosatnog sedenja imale zadatak da povremeno pomeraju obe noge ili da ostanu potpuno mirne.
Rezultati su pokazali da je grupa koja je pomerala noge imala niže ukupne vrednosti glukoze i insulina tokom posmatranog perioda. Istraživači su zabeležili i povećan protok krvi kroz arterije nogu, kao i veću potrošnju kiseonika.
Slične rezultate pokazalo je i istraživanje objavljeno u časopisu American Journal of Physiology. Naučnici su pratili 11 zdravih mladih osoba tokom tri sata sedenja i utvrdili da povremeno pomeranje jedne noge može da spreči pogoršanje funkcije krvnih sudova koje se javlja usled dugotrajnog mirovanja.
To, naravno, ne znači da cupkanje nogom može da zameni šetnju, vežbanje ili redovno ustajanje tokom radnog dana. Ipak, pokazuje da čak i mali pokreti mogu imati određeni značaj kada mnogo vremena provodimo sedeći.
Kada cupkanje nogom može da bude razlog za zabrinutost?
Povremeno pomeranje noge uglavnom nije razlog za brigu. Međutim, ukoliko osoba oseća snažnu i teško savladivu potrebu da stalno pomera noge, posebno tokom večeri i noći, moguće je da je reč o sindromu nemirnih nogu. Ovaj poremećaj karakterišu neprijatni osećaji u nogama, koji se često opisuju kao trnjenje, peckanje, golicanje ili osećaj puzanja ispod kože. Simptomi se obično pogoršavaju tokom mirovanja, a pomeranje nogu donosi privremeno olakšanje.
Sindrom nemirnih nogu može da ometa uspavljivanje, izazove često buđenje i dovede do umora tokom dana. Zbog toga je važno obratiti se lekaru ukoliko se ovakve tegobe ponavljaju i remete svakodnevni život.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)