Ako avion leti od Beograda do Tokija, a uzleće u pet popodne, u Tokio će sleteti oko šest ujutru sledećeg dana, po satu podešenom da pokazuje vreme iz vremenske zone Beograda.

Međutim, lokalno vreme u Tokiju, u trenutku sletanja biće dva popodne. Ukoliko bi putnik poželeo da se odmah prilagodi vremenskoj zoni u koju je sleteo, moraće da ode na ručak, umesto na doručak, i da ode na spavanje u trenutku kada telo misli da je tek popodne.

U suprotnom, ukoliko bi se putnik pridržavao biološkog časovnika svoga tela, završio bi budan do sedam sati ujutru narednog dana kada bi pokušao da spava po svetlom i bučnom danu, piše "Politikin Zabavnik".

Vremenska razlika samo je jedan od činilaca koji stavaraju "džet leg" stanje.

Let traje otprilike 12 časova, a čak i kad se leti najboljom klasom, najveći broj ljudi ne uspe da jede, odspava i odmori se na pravi način, dok putuje sklupčan na skučenim sedištima.

Dugi letovi ne stvaraju samo vremensku razliku, već i iscrpljuju telo koje mora po dolasku da počne da se nosi i sa novom satnicom i sa sopstvenim umorom.

Kako ublažiti ovu pojavu?

Pokušajte da spavate u avionu, ako vam smeta buka ili svetlo, probajte da se opustite uz čaj od hibiskusa ili valerijane, na oči stavite povez koji se dobija u avionima, kao i slušalice u uši.

Prilikom kupovine karte obavezno tražite mesto kraj prozora, kako vas ne bi pomerali drugi putnici koj ustaju zbog odlaska u toalet.

Obavezno ponesite jastuk na naduvavanje, a obucite se udobno. Izujte se, ali samo ako ste sigurni da to neće nikome smetati, znate već zašto.


(MONDO)