"Sezona gripa će trajati i tokom marta, međutim, posle prve nedelje ovog meseca, ne bi više trebalo da ima epidemijske karakteristike. U Srbiji se ne očekuje izrazito visoka aktivnost virusa gripa, međutim nije nemoguće da se u pojedinim okruzima i to dogodi", rekao je Kon.
Epidemija, koja će imati karakteristike sezonskog gripa, biće uglavnom srednjeg intenziteta i verovatno će u periodu od jedne do dve nedelje biti visokog intenziteta.
Maksimum oboljevanja od gripa u Evropi prošao je u Velikoj Britaniji i Španiji, dok se u ostalim zemljama povećava aktivnost virusa. Visok intenzitet aktivnosti virusa gripa se u ovom trenutku registruje u Ruskoj Federaciji, Turskoj, Bugarskoj i Grčkoj, izrazito visoka aktivnost virusa prijavljena je u Uralskoj oblasti Ruske Federacije, gde dominira virus pandemijskog gripa AH1N1.
Vreme vakcinacije je prošlo i oni koji su vakcinisani, bilo pandemijskom vakcinom 2009/2010 godine, bilo sezonskom vakcinom u toku jeseni 2010. godine, zaštićeni su od teških formi ove bolesti. Vakcinacija sada ima smisla samo kod onih osoba koje mogu u periodu od tri nedelje, da obezbede takve uslove života da ne dolaze u kontakt sa osobama koje imaju respiratorne tegobe.
Virus će inficirati i zdrave i hronične bolesnike, međutim oboljenje je značajno ozbiljnije kod hroničnih bolesnika, uključujući i izrazito gojazne osobe, kao i trudnice u poslednjem trimestru trudnoće.
U vreme epidemije gripa, trebalo bi smanjiti socijalne kontakte, a to se posebno odnosi na hronične bolesnike, izrazito gojazne osobe i trudnice. Takođe, ovo je period kada bi oni koji imaju respiratorne tegobe trebalo mnogo više da vode računa o osobama iz svoje neposredne okoline, a posebno da izbegavaju kontakt sa hroničnim bolesnicima.
Takođe, pred nama je vreme kada bi stacionarne zdravstvene ustanove trebalo da organizuju kratkotrajne posete bolesnicima, uključujući obaveznu upotrebu zaštitnih maski, a jedna od mogućih protivepidemijskih mera je i potpuna zabrana poseta pacijentima koji se leče u bolnicama.
Kon je naveo da u javni prevoz ne bi trebalo da ulaze osobe koje imaju respiratorne tegobe, posebno napade kijanja i kašljanja.
Međutim, ako nema drugog načina prevoza, potrebno je da obolele osobe koriste masku preko lica ili da pokrivaju kijanje i kašljanje papirnom maramicom, koriste nadlanicu ili rukav.
Pred nama je period od mesec dana, kada bez preke potrebe, ne bi trebalo da se odlazi kod lekara, jer u čekaonicama lako mogu da se zaraze ljudi koji nisu bolesni, upravo od pacijenata koji su došli zbog respiratornih tegoba.
Osobe koje imaju izrazite respiratorne tegobe (sa napadima kijanja i kašlja) ne bi trebalo da odlaze na posao i tako šire grip, vrtići bi morali tako da organizuju svoj rad da u slučaju pojave bolesti kod dece, odvoje poseban prostor za njihovu izolaciju, dok roditelji ne dođu da ih preuzmu, naveo je Kon.
(Tanjug)
Epidemija, koja će imati karakteristike sezonskog gripa, biće uglavnom srednjeg intenziteta i verovatno će u periodu od jedne do dve nedelje biti visokog intenziteta.
Maksimum oboljevanja od gripa u Evropi prošao je u Velikoj Britaniji i Španiji, dok se u ostalim zemljama povećava aktivnost virusa. Visok intenzitet aktivnosti virusa gripa se u ovom trenutku registruje u Ruskoj Federaciji, Turskoj, Bugarskoj i Grčkoj, izrazito visoka aktivnost virusa prijavljena je u Uralskoj oblasti Ruske Federacije, gde dominira virus pandemijskog gripa AH1N1.
Vreme vakcinacije je prošlo i oni koji su vakcinisani, bilo pandemijskom vakcinom 2009/2010 godine, bilo sezonskom vakcinom u toku jeseni 2010. godine, zaštićeni su od teških formi ove bolesti. Vakcinacija sada ima smisla samo kod onih osoba koje mogu u periodu od tri nedelje, da obezbede takve uslove života da ne dolaze u kontakt sa osobama koje imaju respiratorne tegobe.
Virus će inficirati i zdrave i hronične bolesnike, međutim oboljenje je značajno ozbiljnije kod hroničnih bolesnika, uključujući i izrazito gojazne osobe, kao i trudnice u poslednjem trimestru trudnoće.
U vreme epidemije gripa, trebalo bi smanjiti socijalne kontakte, a to se posebno odnosi na hronične bolesnike, izrazito gojazne osobe i trudnice. Takođe, ovo je period kada bi oni koji imaju respiratorne tegobe trebalo mnogo više da vode računa o osobama iz svoje neposredne okoline, a posebno da izbegavaju kontakt sa hroničnim bolesnicima.
Takođe, pred nama je vreme kada bi stacionarne zdravstvene ustanove trebalo da organizuju kratkotrajne posete bolesnicima, uključujući obaveznu upotrebu zaštitnih maski, a jedna od mogućih protivepidemijskih mera je i potpuna zabrana poseta pacijentima koji se leče u bolnicama.
Kon je naveo da u javni prevoz ne bi trebalo da ulaze osobe koje imaju respiratorne tegobe, posebno napade kijanja i kašljanja.
Međutim, ako nema drugog načina prevoza, potrebno je da obolele osobe koriste masku preko lica ili da pokrivaju kijanje i kašljanje papirnom maramicom, koriste nadlanicu ili rukav.
Pred nama je period od mesec dana, kada bez preke potrebe, ne bi trebalo da se odlazi kod lekara, jer u čekaonicama lako mogu da se zaraze ljudi koji nisu bolesni, upravo od pacijenata koji su došli zbog respiratornih tegoba.
Osobe koje imaju izrazite respiratorne tegobe (sa napadima kijanja i kašlja) ne bi trebalo da odlaze na posao i tako šire grip, vrtići bi morali tako da organizuju svoj rad da u slučaju pojave bolesti kod dece, odvoje poseban prostor za njihovu izolaciju, dok roditelji ne dođu da ih preuzmu, naveo je Kon.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.