Zvučna mapa Dorćola je autorski projekat grupe mladih entuzijasta, koji su želeli da ovaj kraj Beograda prikažu autentično, kroz priče “lokalaca”.
Ovakve mape postoje za mnoge gradove u svetu, a autore je fascinirala zvučna mapa Nju Orleansa, koja pored zvukova sa ulice, meteža i gradske buke, ima i mogućnost preslušavanja atmosfere u klubovima po kojima je ovaj grad poznat.
Ipak, autori su smatrali da bi pravi duh Dorćola mogli da prenesu samo njegovi stanovnici.
“Ljudi vole da pričaju o svom kraju, o tome gde su odrastali. Na taj način saznate ono što nikada nećete moći da nađete u klasičnim turističkim vodičima i mislim da je zato ova mapa interesantna ne samo za ljude koji žive u Beogradu, već i za one koji odluče da ga posete, jer je ovo neobičan način da zvukom obiđete grad”, objašnjava Virdžinija Đeković, koordinatorka projekta.
A njihove priče su najrazličitije, od mladih Dorćolaca koji pričaju kako se kraj u poslednjih pet godina promenio, do sećanja onih malo starijih koji opisuju kako je ulica Strahinjića bana izgledala pre nego što su otvoreni brojni kafići i restorani, ko je više zarađivao - tapkaroši ili šibicari, kao i kako je Čukur-česma nekada bila mesto sastajališta mladih, gde su se mnogi upoznavali i zaljubljivali.
Međutim, ono oko čega su svi saglasni je - gde je srce Dorćola.
“Raskrsnica između ulica Kralja Petra, Cara Dušana i Dubrovačke je najstarija raskrsnica na Dorćolu i samo njegovo srce. Po njoj je Dorćol i dobio ime, jer je to raskrsnica četiri puta, odnosno na turskom dort jol i otud i ime Dorćol”, objasnio je Vladimir Radinović, autor projekta.
Stvarajući ovu mapu, autori su došli do zaključka i šta je pravi duh Dorćola, ono što ga razlikuje od drugih naselja.
“To je to neko jedinstvo u kraju, zajednica i dobri odnosi između ljudi koji ovde žive i koji se ocrtavaju u svim pričama koje smo do sada snimili”, ističe Vladimir.
Autori su, takođe, naučili i neka specifična pravila koja važe u ovom kraju.
“Bilo je interesantno što smo jednom prilikom pozvali momke sa donjeg dela Dorćola u kafić na gornjem Dorćolu, da popričamo i da vidimo da li bi hteli da se snime za mapu. Međutim, do toga nikada nije ni došlo jer, kako su nam objasnili, bilo je nemoguće da momci iz donjeg kraja dođu u gornji kraj na piće”, objašnjava Virdžinija.
Zvučna mapa Dorćola prilagođena je i za pametne telefone u vidu posebne aplikacije. Funkcioniše tako što kada se nađete u blizini neke lokacije označene na mapi, aplikacija vas pita da li želite da čujete priču o njoj. Osim tonskog zapisa, tu su i fotografije i tekst, sve kao u verziji koja se nalazi na Internetu.
U planu je da se do kraja godine napravi i zvučna mapa Savamale.
(MONDO/Marija Atanasković)
Ovakve mape postoje za mnoge gradove u svetu, a autore je fascinirala zvučna mapa Nju Orleansa, koja pored zvukova sa ulice, meteža i gradske buke, ima i mogućnost preslušavanja atmosfere u klubovima po kojima je ovaj grad poznat.
Ipak, autori su smatrali da bi pravi duh Dorćola mogli da prenesu samo njegovi stanovnici.
“Ljudi vole da pričaju o svom kraju, o tome gde su odrastali. Na taj način saznate ono što nikada nećete moći da nađete u klasičnim turističkim vodičima i mislim da je zato ova mapa interesantna ne samo za ljude koji žive u Beogradu, već i za one koji odluče da ga posete, jer je ovo neobičan način da zvukom obiđete grad”, objašnjava Virdžinija Đeković, koordinatorka projekta.
A njihove priče su najrazličitije, od mladih Dorćolaca koji pričaju kako se kraj u poslednjih pet godina promenio, do sećanja onih malo starijih koji opisuju kako je ulica Strahinjića bana izgledala pre nego što su otvoreni brojni kafići i restorani, ko je više zarađivao - tapkaroši ili šibicari, kao i kako je Čukur-česma nekada bila mesto sastajališta mladih, gde su se mnogi upoznavali i zaljubljivali.
Međutim, ono oko čega su svi saglasni je - gde je srce Dorćola.
“Raskrsnica između ulica Kralja Petra, Cara Dušana i Dubrovačke je najstarija raskrsnica na Dorćolu i samo njegovo srce. Po njoj je Dorćol i dobio ime, jer je to raskrsnica četiri puta, odnosno na turskom dort jol i otud i ime Dorćol”, objasnio je Vladimir Radinović, autor projekta.
Stvarajući ovu mapu, autori su došli do zaključka i šta je pravi duh Dorćola, ono što ga razlikuje od drugih naselja.
“To je to neko jedinstvo u kraju, zajednica i dobri odnosi između ljudi koji ovde žive i koji se ocrtavaju u svim pričama koje smo do sada snimili”, ističe Vladimir.
Autori su, takođe, naučili i neka specifična pravila koja važe u ovom kraju.
“Bilo je interesantno što smo jednom prilikom pozvali momke sa donjeg dela Dorćola u kafić na gornjem Dorćolu, da popričamo i da vidimo da li bi hteli da se snime za mapu. Međutim, do toga nikada nije ni došlo jer, kako su nam objasnili, bilo je nemoguće da momci iz donjeg kraja dođu u gornji kraj na piće”, objašnjava Virdžinija.
Zvučna mapa Dorćola prilagođena je i za pametne telefone u vidu posebne aplikacije. Funkcioniše tako što kada se nađete u blizini neke lokacije označene na mapi, aplikacija vas pita da li želite da čujete priču o njoj. Osim tonskog zapisa, tu su i fotografije i tekst, sve kao u verziji koja se nalazi na Internetu.
U planu je da se do kraja godine napravi i zvučna mapa Savamale.
(MONDO/Marija Atanasković)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Putin je zbog ovog oružja naredio napad hipersoničnom raketom: Ubijen važan ruski general i 500 Severnokorejaca
Beograđanka za dva meseca dobila 3 kazne: Otkrivamo na kojim se sve lokacijama na auto-putevima meri brzina