"Ne dođe nijedan turista, a da ne proba jela s roštilja, jagnjetinu s ražnja, teletinu ispod sača i zalivene poslastice", tvrdi Hadžić, objašnjavajući da poreklo ovih jela nije ispitano, ali da su toliko dugo na prostorima BiH da su prihvaćena kao lokalna.
Mišljenje predsednika Udruženja je da bosansko-hercegovački ugostitelji treba da imaju u opticaju i bečku šniclu i italijanske pice, ali da prioritet treba da im bude tradicionalna kuhinja koju gosti i očekuju.
Hadžić smatra da treba da se sačuva ono po čemu je država prepoznatljiva, i izdvaja vrednost tradicionalnog posuđa kao što su bosanski lonac, ćupovi, drveno posuđe...
Turistima, kaže, posuđe tog tipa predstavlja pravu atrakciju - oduševljeni su kada im se jelo servira u zemljanoj posudi.
"U skladu sa higijenskim i tehničkim uslovima objekti u BiH treba da promovišu zemljano posuđe i vrate tradiciju od pre 100 godina", uveren je Hadžić koji, kada su u pitanju cene, naglašava da je tradicionalna kuhinja i jeftinija u odnosu na evropsku hranu.