Vežbe usredsređene svesnosti, mentalnog prihvatanja i oslobađanja emocija postale su najpopularnija psihoterapeutska tehnika poslednjih godina. Samosvesna meditacija vuče korene iz učenja iz petog veka pre nove ere od indijskog princa Sidarte Gautame, kasnije poznatoga kao Buda.
Ona privlači pažnju terapeuta svih vrsta, uključujući akademske istraživače, frojdovske analitičare, pa čak i skeptike.
Psihoterapeuti su godinama pokušavali da oslobode pacijente bola "uokvirujući" njihove misli, utičući na ponašanje i pomažući im da dopru do podsvesnog ne bi li otkrili uzrok patnje i anksioznosti.
Samosvesna meditacija pomaže pacijentima da izdrže nalete emocija tokom psihoterapije i promene reakcije na svakodnevne događaje na nivou do kojeg reči ne mogu da dopru.
"Interesovanje za meditaciju sve je veće", izjavio je "Njujork tajmsu" (New York Times) psiholog iz Centra za zavisnost i mentalno zdravlje u Torontu dr Zindel Segal.
"Mislim da sve više terapeuta posmatra sebe na taj način i trudi se da taj sistem uvede i u psihoterapije", dodao je on.
Na konferencijama širom sveta, studenti, savetnici i psiholozi upoznaju se sa tehnikom samosvesne meditacije. Nacionalni institut za zdravlje SAD finansirao je dosad više od 50 studija o tehnici samosvesne meditacije, u poređenu sa samo tri studije 2000. godine, u pokušaju da nađe način za smanjenje stresa, zavisnosti, poboljšanja koncentracije i otklanjanja očaja.
Pa ipak, rezultati samosvesne meditacije prilično su tanki u pojedinim sferama, a kod nekih ljudi izazivaju i pogoršanje. Pojedini istraživači se plaše da bi cela priča mogla da dobije i sasvim drugačiji tok.
"Veoma sam otvoren za mogućnost da takav pristup može da bude delotvoran, ali brinu me priče o promeni sveta", kaže Skot Lilenfeld, profesor Univerziteta Emori u Atlanti.
Budistička meditacija je ušla u psihoterapiju '70. godina kada je student zavšne godine molekularne biologije Džon Kabat-Zin, zaintrigiran budističkim idejama, stvorio sopstvenu školu meditacije koju je bilo lako naučiti. To je bila svetovna verzija budističkog učenja, koja je izazvala pojavu mnogbrojnih sekti i duhovnih učenja, prihvaćenu od 350 miliona ljudi širom sveta.
U transcendentalnoj meditaciji pacijent pokušva da "izgubi" sebe, dok u samosvesnoj meditaciji pokušava da oseti svaku senzaciju i da se usredsredi na trenutak.
Dr Kabat-Zin je tokom '80. pokušao da novom tehnikom 'oslobodi' ljude zato što se njegov pristup pokazao mnogo delotvornijim od dotadašnjih.
Dr Marša Linehan, psiholog sa Univerziteta u Vašintgonu, pokušala je da novu tehniku primeni na pacijente sklone samoubistvu, ali one nisu donele uspeh.
Ona je tokom '90. objavila seriju studija u kojima je navela da Zenov budistički metod "radikalnog prihvatanja" dovodi do još gore situacije kod pacijenata sa samoubilačkim idejama.
Grupa istraživača je, međutim, 2000. godine objavila da je Zenova metoda prepolovila broj pacijenata kojima se povratila depresija, posle čega je dr Kabat-Zin napisao knjigu "Samosvestan način kroz depresiju".
Samosvesnu meditaciju je lako opisati - zauzmite udoban položaj, zatvorite oči, ispravite kičmu i opustite se, osluškujte osećaje, zvuke i raspoloženje, prihvatite ih bez procenjivanja, pustite da um sledi ritam disanja i u tom položaju ostanite najmanje 10 minuta.
Posle takve terapije, kažu stručnjaci, pacijenti mogu da nauče kako da suzdrže bes ili tugu, da je puste da prođe, bez potrebe promene osećanja.
Terapeuti, međutim, ne mogu da se slože za koju vrstu pacijenata je samosvesna meditacija najbolji vid lečenja. Pojedini navode da su to ljudi umerenih emocionalnih problema, dok drugi tvrde da je reč o pacijentima koji pate od ozbiljnih duševnih poremećaja.
(Tanjug)
Ona privlači pažnju terapeuta svih vrsta, uključujući akademske istraživače, frojdovske analitičare, pa čak i skeptike.
Psihoterapeuti su godinama pokušavali da oslobode pacijente bola "uokvirujući" njihove misli, utičući na ponašanje i pomažući im da dopru do podsvesnog ne bi li otkrili uzrok patnje i anksioznosti.
Samosvesna meditacija pomaže pacijentima da izdrže nalete emocija tokom psihoterapije i promene reakcije na svakodnevne događaje na nivou do kojeg reči ne mogu da dopru.
"Interesovanje za meditaciju sve je veće", izjavio je "Njujork tajmsu" (New York Times) psiholog iz Centra za zavisnost i mentalno zdravlje u Torontu dr Zindel Segal.
"Mislim da sve više terapeuta posmatra sebe na taj način i trudi se da taj sistem uvede i u psihoterapije", dodao je on.
Na konferencijama širom sveta, studenti, savetnici i psiholozi upoznaju se sa tehnikom samosvesne meditacije. Nacionalni institut za zdravlje SAD finansirao je dosad više od 50 studija o tehnici samosvesne meditacije, u poređenu sa samo tri studije 2000. godine, u pokušaju da nađe način za smanjenje stresa, zavisnosti, poboljšanja koncentracije i otklanjanja očaja.
Pa ipak, rezultati samosvesne meditacije prilično su tanki u pojedinim sferama, a kod nekih ljudi izazivaju i pogoršanje. Pojedini istraživači se plaše da bi cela priča mogla da dobije i sasvim drugačiji tok.
"Veoma sam otvoren za mogućnost da takav pristup može da bude delotvoran, ali brinu me priče o promeni sveta", kaže Skot Lilenfeld, profesor Univerziteta Emori u Atlanti.
Budistička meditacija je ušla u psihoterapiju '70. godina kada je student zavšne godine molekularne biologije Džon Kabat-Zin, zaintrigiran budističkim idejama, stvorio sopstvenu školu meditacije koju je bilo lako naučiti. To je bila svetovna verzija budističkog učenja, koja je izazvala pojavu mnogbrojnih sekti i duhovnih učenja, prihvaćenu od 350 miliona ljudi širom sveta.
U transcendentalnoj meditaciji pacijent pokušva da "izgubi" sebe, dok u samosvesnoj meditaciji pokušava da oseti svaku senzaciju i da se usredsredi na trenutak.
Dr Kabat-Zin je tokom '80. pokušao da novom tehnikom 'oslobodi' ljude zato što se njegov pristup pokazao mnogo delotvornijim od dotadašnjih.
Dr Marša Linehan, psiholog sa Univerziteta u Vašintgonu, pokušala je da novu tehniku primeni na pacijente sklone samoubistvu, ali one nisu donele uspeh.
Ona je tokom '90. objavila seriju studija u kojima je navela da Zenov budistički metod "radikalnog prihvatanja" dovodi do još gore situacije kod pacijenata sa samoubilačkim idejama.
Grupa istraživača je, međutim, 2000. godine objavila da je Zenova metoda prepolovila broj pacijenata kojima se povratila depresija, posle čega je dr Kabat-Zin napisao knjigu "Samosvestan način kroz depresiju".
Samosvesnu meditaciju je lako opisati - zauzmite udoban položaj, zatvorite oči, ispravite kičmu i opustite se, osluškujte osećaje, zvuke i raspoloženje, prihvatite ih bez procenjivanja, pustite da um sledi ritam disanja i u tom položaju ostanite najmanje 10 minuta.
Posle takve terapije, kažu stručnjaci, pacijenti mogu da nauče kako da suzdrže bes ili tugu, da je puste da prođe, bez potrebe promene osećanja.
Terapeuti, međutim, ne mogu da se slože za koju vrstu pacijenata je samosvesna meditacija najbolji vid lečenja. Pojedini navode da su to ljudi umerenih emocionalnih problema, dok drugi tvrde da je reč o pacijentima koji pate od ozbiljnih duševnih poremećaja.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.