Odelo čini kralja, ali i superheroje, što se možda najbolje vidi na izložbi Instituta za kostim čuvenog Metropoliten muzeja u Njujorku.
Na izložbi o modi i specifičnim junacima pod nazivom "Superheroji: Moda i fantazija", akteri najpoznatijih američkih stripova i filmova, od Ajron Mena do Flaša Gordona i Žene-mačke, prikazani su kroz kostime koje su izradili najpoznatiji stilisti našeg vremena.
Superheroj je od svog nastanka korišćen da metaforično predstavi ljudsku stvarnost i istovremeno bude konceptualni odraz seksualnosti i telesnosti. Stalno redefinisan i prerađivan u odnosu na popularne kanone lepote, superheroj je otelotvorenje superlativa.
Na ovoj izložbi, moda, odnosno kostim, vodi računa o posebnim metaforama, koje iskazuje svaki superheroj ponaosob. Moda slavi metamorfozu pružajući neograničene mogućnosti ponovnog stvaranja i oblikovanja tela. Sprega mode i superheroja daje slobodu fantazije i omogućava, toliko potrebno, bežanje iz banalnog, običnog i svakodnevnog.
Na izložbi u Metropolitenu predstavljeno je više od 60 scenskih kostima, večernjih toaleta najboljih stilista, kao i modeli vrhunske sportske opreme. Prema račima Đorđa Armanija sponzora i umetničkog direktora izložbe, cilj je da se posetiocima dočaraju "moć mode" i "moć superheroja" koje, transformišući obično telo u ekstravagantno, razbijaju monotoniju svakodnevice.
Armani, Galijano i drugi kreatori ilustruju stil kroz legende stripa na čije stranice ušeta svako ko ovih dana kroči u magični svet Metropolitena.
Izloženi modeli su pokretljivi, praktični, fantazmagorični i ošamućujući. Za razliku od onoga što je do sada prikazano u samom svetu stripa i u starim TV emisijama, ova izložba tačno razjašnjava kako su dizajneri shvatili figure superheroja i stavili ih u okvir njihovih značenja.
Interpretacije idu od elegantnih do grozničavih bilo da se radi o Armanijevom "Spajdermenu" iz '90. ili "Gladijatoru" Džona Galijana iz 2008. Tako na primer, kostim Mišel Fajfer, Žene-mačke iz "Povratka Betmena" iz 1992. godine spada u kategoriju "paradoksalnog tela".
Od kako se pojavio Supermen 1938. godine superheroj je imao snažan uticaj na našu maštu i služio je kao provodnik naših nadanja, snova i želja. Sve doskora kada god su bili tema "ozbiljne" umetnosti superheroji su bili, uglavnom, okarakterisani kao frivolni i površni. Međutim, upravo njihova trivijalnost im omogućava da se bave ozbiljnim pitanjima.
Organizatori izložbe su očigledno želeli da pokažu da je moguće, kroz umetničko telo i telo superheroja, projektovati svaku vrstu fantazije. Tako su autori-dizajneri u Metropolitenu prikazali nekoliko kategorija svojih vizija superheroja - grafičko telo, patriotsko telo, virilno telo, paradoksalno telo, telo u oklopu, aerodinamično telo, telo mutanta i postmoderno-telo.
Modeli su prikazani na displeju i dokazuju da skoro 70 godina posle "rođenja" Supermena sa Kriptona nisu opali ni moć ni magnetizam pelerina, ogrtača, maski i oklopa, a sama izložba je odraz simbolične i metaforične asocijacije između mode i superheroja.
Koncept superheroja se reflektuje u modi tako što su oboje antinostalgični i nesentimentalni, smatra Endru Bolton, kustos Instituta za kostim.
Filip de Montebelo, direktor Metropoliten muzeja, je rekao na otvaranju ove fascinantne izložbe, koja će biti otvorena do 1. septembra, da je "mnogo privlačnije gledati superheroje u kontekstu ove institucije pune divnih, mitskih skulptura superheroja antičkog doba".
(Tanjug)
Na izložbi o modi i specifičnim junacima pod nazivom "Superheroji: Moda i fantazija", akteri najpoznatijih američkih stripova i filmova, od Ajron Mena do Flaša Gordona i Žene-mačke, prikazani su kroz kostime koje su izradili najpoznatiji stilisti našeg vremena.
Superheroj je od svog nastanka korišćen da metaforično predstavi ljudsku stvarnost i istovremeno bude konceptualni odraz seksualnosti i telesnosti. Stalno redefinisan i prerađivan u odnosu na popularne kanone lepote, superheroj je otelotvorenje superlativa.
Na ovoj izložbi, moda, odnosno kostim, vodi računa o posebnim metaforama, koje iskazuje svaki superheroj ponaosob. Moda slavi metamorfozu pružajući neograničene mogućnosti ponovnog stvaranja i oblikovanja tela. Sprega mode i superheroja daje slobodu fantazije i omogućava, toliko potrebno, bežanje iz banalnog, običnog i svakodnevnog.
Na izložbi u Metropolitenu predstavljeno je više od 60 scenskih kostima, večernjih toaleta najboljih stilista, kao i modeli vrhunske sportske opreme. Prema račima Đorđa Armanija sponzora i umetničkog direktora izložbe, cilj je da se posetiocima dočaraju "moć mode" i "moć superheroja" koje, transformišući obično telo u ekstravagantno, razbijaju monotoniju svakodnevice.
Armani, Galijano i drugi kreatori ilustruju stil kroz legende stripa na čije stranice ušeta svako ko ovih dana kroči u magični svet Metropolitena.
Izloženi modeli su pokretljivi, praktični, fantazmagorični i ošamućujući. Za razliku od onoga što je do sada prikazano u samom svetu stripa i u starim TV emisijama, ova izložba tačno razjašnjava kako su dizajneri shvatili figure superheroja i stavili ih u okvir njihovih značenja.
Interpretacije idu od elegantnih do grozničavih bilo da se radi o Armanijevom "Spajdermenu" iz '90. ili "Gladijatoru" Džona Galijana iz 2008. Tako na primer, kostim Mišel Fajfer, Žene-mačke iz "Povratka Betmena" iz 1992. godine spada u kategoriju "paradoksalnog tela".
Od kako se pojavio Supermen 1938. godine superheroj je imao snažan uticaj na našu maštu i služio je kao provodnik naših nadanja, snova i želja. Sve doskora kada god su bili tema "ozbiljne" umetnosti superheroji su bili, uglavnom, okarakterisani kao frivolni i površni. Međutim, upravo njihova trivijalnost im omogućava da se bave ozbiljnim pitanjima.
Organizatori izložbe su očigledno želeli da pokažu da je moguće, kroz umetničko telo i telo superheroja, projektovati svaku vrstu fantazije. Tako su autori-dizajneri u Metropolitenu prikazali nekoliko kategorija svojih vizija superheroja - grafičko telo, patriotsko telo, virilno telo, paradoksalno telo, telo u oklopu, aerodinamično telo, telo mutanta i postmoderno-telo.
Modeli su prikazani na displeju i dokazuju da skoro 70 godina posle "rođenja" Supermena sa Kriptona nisu opali ni moć ni magnetizam pelerina, ogrtača, maski i oklopa, a sama izložba je odraz simbolične i metaforične asocijacije između mode i superheroja.
Koncept superheroja se reflektuje u modi tako što su oboje antinostalgični i nesentimentalni, smatra Endru Bolton, kustos Instituta za kostim.
Filip de Montebelo, direktor Metropoliten muzeja, je rekao na otvaranju ove fascinantne izložbe, koja će biti otvorena do 1. septembra, da je "mnogo privlačnije gledati superheroje u kontekstu ove institucije pune divnih, mitskih skulptura superheroja antičkog doba".
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.