Moždani udar je prvi uzrok smrti među ženama i drugi među muškarcima u Srbiji, a stručnjaci procenjuju da od moždanog udara kod nas umre više od 3.000 ljudi na milion stanovnika.
Povodom Svetskog dana borbe protiv moždanog udara, 9. juna, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da su hronična stanja kao što su srčane bolesti ili moždani udar postala glavni uzrok smrti na globalnom nivou, što je bazirano na podacima iz 193 zemlje članice.
"Kako stanovništvo u narednih 25 godina bude sve starije u zemljama sa srednjim ili niskim primanjima, doćiće do znatnog povećanja udela smrtnih slučajeva koji su posledica nezaraznih bolesti", stoji u izveštaju SZO.
Ta zdravstvena organizacija napominje da će 2030. godine rak, kardiovaskularne bolesti i saobraćajne nesreće zajedno imati udeo od oko 30 odsto u broju smrtnih slučajeva u svetu.
Srpski stručnjaci ističu da posebno zabrinjava činjenica da moždani udar, u narodu poznatiji kao šlog ili kap, u Srbiji pogađa sve mlađe ljude, ponekad čak ispod 45 godina starosti.
Istraživanja su pokazala da pacijenti koji u prva tri sata posle moždanog udara dobiju medicinsku pomoć imaju čak 40 odsto šansi da se oporave. Međutim, većina osoba koje ga dožive ostaju teški invalidi.
Vodeći faktori rizika za nastanak bolesti su pušenje, visok krvni pritisak, visoki procenat masti (holesterola) u krvi, alkohol, gojaznost, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost.
Takođe, osobe iz nižih socijalnih grupa imaju dva puta veći rizik oboljevanja i prevremenog umiranja od infarkta, šloga, bolesti pluća, dijabetesa u odnosu na osobe iz viših socioekonomskih grupa.
Stručnjaci ukazuju da redovno merenje krvnog pritiska pomaže da se na vreme utvrdi da li je on visok i smanji rizik od opasnih oboljenja kao što je moždani udar.
Naučnici tvrde da je jutarnji krvni pritisak ključan za predviđanje rizika od infarkta i moždanog udara, pri čemu je dokazano da je visok krvni pritisak (hipertenzija) među glavnim faktorima rizika od pomenutih bolesti.
Redovno merenje pritiska u kućnim uslovima pomaže da se na vreme utvrdi hipertenzija i smanji rizik od opasnih oboljenja, među kojima je i moždani udar (šlog).
Statistike pokazuju da četvrtina obolelih ne preživi šlog, a od ostale tri četvrtine, samo jedna četvrtina može da se vrati na posao, što bolest čini ne samo zdravstvenim, već i socijalnim problemom.
Sociološki aspekt u Srbiji, pored gubljenja radne sposobnosti obolelog, podrazumeva angažovanje članova njegove porodice koje zbog velikih obaveza i same često odsustvuju sa posla i zanemaruju profesionalnu i porodičnu stranu života.
Moždani udar je neurološka bolest koja nastaje naglo i prouzrokovana je poremećajem cirkulacije u mozgu, što dovodi do nedovoljne snabdevenosti određenih delova mozga kiseonikom i hranljivim materijama. Pošto su ćelije lišene kiseonika, one odumiru.
Posledice variraju od kratkotrajne slabosti, gubitka svesti, preko nemogućnosti pacijenta da se kreće, govori pa do doživotne paralize, pa čak i smrti.
U gotovo 50 odsto slučajeva organizam nas upozorava na predstojeću opasnost - teškom šlogu prethode takozvani mini šlogovi. Taj prolazni moždani atak može da se manifestuje kao slabost u jednoj polovini tela ili nagli gubitak vida na jednom oku, koji se ubrzo vraća. Može se javiti i privremeni poremećaj govora.
Najčešće se sve dešava brzo i ne traje dugo pa čovek ne stigne da shvati šta se desilo i ne obraća na to pažnju, misleći da će sve proći samo od sebe.
Posebnoj opasnosti izložene su osobe s visokim krvnim pritiskom, pušači, dijabetičari, žene koje uzimaju oralnu kontracepciju s visokim sadržajem estrogena, kao i srčani bolesnici. Ugroženi su i gojazni ljudi s visokim holesterolom, naročito ako se malo kreću.
(Tanjug)
Povodom Svetskog dana borbe protiv moždanog udara, 9. juna, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da su hronična stanja kao što su srčane bolesti ili moždani udar postala glavni uzrok smrti na globalnom nivou, što je bazirano na podacima iz 193 zemlje članice.
"Kako stanovništvo u narednih 25 godina bude sve starije u zemljama sa srednjim ili niskim primanjima, doćiće do znatnog povećanja udela smrtnih slučajeva koji su posledica nezaraznih bolesti", stoji u izveštaju SZO.
Ta zdravstvena organizacija napominje da će 2030. godine rak, kardiovaskularne bolesti i saobraćajne nesreće zajedno imati udeo od oko 30 odsto u broju smrtnih slučajeva u svetu.
Srpski stručnjaci ističu da posebno zabrinjava činjenica da moždani udar, u narodu poznatiji kao šlog ili kap, u Srbiji pogađa sve mlađe ljude, ponekad čak ispod 45 godina starosti.
Istraživanja su pokazala da pacijenti koji u prva tri sata posle moždanog udara dobiju medicinsku pomoć imaju čak 40 odsto šansi da se oporave. Međutim, većina osoba koje ga dožive ostaju teški invalidi.
Vodeći faktori rizika za nastanak bolesti su pušenje, visok krvni pritisak, visoki procenat masti (holesterola) u krvi, alkohol, gojaznost, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost.
Takođe, osobe iz nižih socijalnih grupa imaju dva puta veći rizik oboljevanja i prevremenog umiranja od infarkta, šloga, bolesti pluća, dijabetesa u odnosu na osobe iz viših socioekonomskih grupa.
Stručnjaci ukazuju da redovno merenje krvnog pritiska pomaže da se na vreme utvrdi da li je on visok i smanji rizik od opasnih oboljenja kao što je moždani udar.
Naučnici tvrde da je jutarnji krvni pritisak ključan za predviđanje rizika od infarkta i moždanog udara, pri čemu je dokazano da je visok krvni pritisak (hipertenzija) među glavnim faktorima rizika od pomenutih bolesti.
Redovno merenje pritiska u kućnim uslovima pomaže da se na vreme utvrdi hipertenzija i smanji rizik od opasnih oboljenja, među kojima je i moždani udar (šlog).
Statistike pokazuju da četvrtina obolelih ne preživi šlog, a od ostale tri četvrtine, samo jedna četvrtina može da se vrati na posao, što bolest čini ne samo zdravstvenim, već i socijalnim problemom.
Sociološki aspekt u Srbiji, pored gubljenja radne sposobnosti obolelog, podrazumeva angažovanje članova njegove porodice koje zbog velikih obaveza i same često odsustvuju sa posla i zanemaruju profesionalnu i porodičnu stranu života.
Moždani udar je neurološka bolest koja nastaje naglo i prouzrokovana je poremećajem cirkulacije u mozgu, što dovodi do nedovoljne snabdevenosti određenih delova mozga kiseonikom i hranljivim materijama. Pošto su ćelije lišene kiseonika, one odumiru.
Posledice variraju od kratkotrajne slabosti, gubitka svesti, preko nemogućnosti pacijenta da se kreće, govori pa do doživotne paralize, pa čak i smrti.
U gotovo 50 odsto slučajeva organizam nas upozorava na predstojeću opasnost - teškom šlogu prethode takozvani mini šlogovi. Taj prolazni moždani atak može da se manifestuje kao slabost u jednoj polovini tela ili nagli gubitak vida na jednom oku, koji se ubrzo vraća. Može se javiti i privremeni poremećaj govora.
Najčešće se sve dešava brzo i ne traje dugo pa čovek ne stigne da shvati šta se desilo i ne obraća na to pažnju, misleći da će sve proći samo od sebe.
Posebnoj opasnosti izložene su osobe s visokim krvnim pritiskom, pušači, dijabetičari, žene koje uzimaju oralnu kontracepciju s visokim sadržajem estrogena, kao i srčani bolesnici. Ugroženi su i gojazni ljudi s visokim holesterolom, naročito ako se malo kreću.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.