Veoma često se postavlja pitanje da li je strah od klima uređaja opravdan ili ne, a najčešći odgovor je da nije ako poštujemo pravila za njihovo korišćenje.
Tokom toplih dana svi težimo da se zaštitimo ili sklonimo od vrućine, pri čemu je važno istaći da prelaz iz tople u hladnu sredinu i obrnuto ne treba činiti naglo i temperaturna razlika ne treba da bude velika.
Takođe nikada ne treba izlaziti ili ulaziti preznojen iz spoljne sredine u klimatizovanu prostoriju, jer to može izazvati temperaturni kolaps.
Zna se da dugotrajno izlaganje hladnoći utiče na metabolizam - smanjenje prometa materija u mišićima, jer je cirkulacija usporenija pa se i sve druge aktivnosti u mišiću, krvnim sudovima i nervima odvijaju sporije.
Međutim, mnogo važniji je aspekt kratkotrajnog naglog prelaza iz tople u hladnu sredinu i obrnuto, jer nažalost, mnogo je onih koji zloupotrebljavaju primenu klima uredaja i zaboravljaju osnovno pravilo da
velika razlika u temperaturi unutrašnjeg i spoljašnjeg vazduha šteti zdravlju.
Zbog toga su u letnjim mesecima česte prehlade, kijavice, akutno zapaljenja grla, ždrela i bronhija, što je razumljivo, jer ako sa tridesetak stepeni spoljašnje temperature uđete u prostoriju u kojoj je jedva dvadesetak, prehlada je skoro neizbežna jer organizam ne može u kratkom vremenu da se adaptira na naglu promenu temperature i dolazi do jedne vrste 'šoka' koji negativno utiče na zdravlje.
Zato se savetuje da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature vazduha ne bude veća od sedam do deset stepeni i da se prilikom izlaska iz rashlađene prostorije kraće vreme provede u prostoriji koja se ne rashlađuje da bi se organizam bar malo adaptirao na nagli skok temperature.
Održavanje i čišćenje klima uređaja takođe je veoma važno, jer ukoliko se barem jednom godišnje ne čisti filter kroz koji izlazi rashlađeni vazduh pod pritiskom, može postati idealna vlažna i prljava podloga za razvoj štetnih mikroorganizama (bakterija ili gljivica) od kojih neki mogu izazvati i upalu pluća.
Ako klima uređaje ne koristimo kako treba, klimatizacija prostorija u kojima boravimo može da pogoršava efekte artritisa i neuritisa, a nepovoljno utiču na osobe koje već imaju probleme sa sinusima.
Kod dece hladnoća u stanu može da dovede do upale uva, a posle izlaganja klima uređaju nisu retki ukočenost i bolovi u vratu.
Zbog nepravilnog korišćenja klima uređaja može doći do ukočenosti mišića lica, ukočenosti i bolova u vratu koji nastaju zbog blokade mišića posle izlaganja hladnoći. Za funkcionisanje, mišićima je potreba toplota, a ako ona nedostaje telo smanjuje aktivnost mišića da bi sačuvalo toplotu.
Ukoliko dođe do ovakve blokade, lekari kazu da treba popiti magnezijum i vitamine B grupe koji pozitivno deluju na rad nerava i mišića.
Ventilatori takođe mogu da olakšaju podnošenje visokih temperatura, ali ako spoljna temperatura poraste iznad 30 stepeni, ventilator će biti manje efikasan od klima uređaja ili tuširanja hladnom vodom.
(Tanjug)
Tokom toplih dana svi težimo da se zaštitimo ili sklonimo od vrućine, pri čemu je važno istaći da prelaz iz tople u hladnu sredinu i obrnuto ne treba činiti naglo i temperaturna razlika ne treba da bude velika.
Takođe nikada ne treba izlaziti ili ulaziti preznojen iz spoljne sredine u klimatizovanu prostoriju, jer to može izazvati temperaturni kolaps.
Zna se da dugotrajno izlaganje hladnoći utiče na metabolizam - smanjenje prometa materija u mišićima, jer je cirkulacija usporenija pa se i sve druge aktivnosti u mišiću, krvnim sudovima i nervima odvijaju sporije.
Međutim, mnogo važniji je aspekt kratkotrajnog naglog prelaza iz tople u hladnu sredinu i obrnuto, jer nažalost, mnogo je onih koji zloupotrebljavaju primenu klima uredaja i zaboravljaju osnovno pravilo da
velika razlika u temperaturi unutrašnjeg i spoljašnjeg vazduha šteti zdravlju.
Zbog toga su u letnjim mesecima česte prehlade, kijavice, akutno zapaljenja grla, ždrela i bronhija, što je razumljivo, jer ako sa tridesetak stepeni spoljašnje temperature uđete u prostoriju u kojoj je jedva dvadesetak, prehlada je skoro neizbežna jer organizam ne može u kratkom vremenu da se adaptira na naglu promenu temperature i dolazi do jedne vrste 'šoka' koji negativno utiče na zdravlje.
Zato se savetuje da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature vazduha ne bude veća od sedam do deset stepeni i da se prilikom izlaska iz rashlađene prostorije kraće vreme provede u prostoriji koja se ne rashlađuje da bi se organizam bar malo adaptirao na nagli skok temperature.
Održavanje i čišćenje klima uređaja takođe je veoma važno, jer ukoliko se barem jednom godišnje ne čisti filter kroz koji izlazi rashlađeni vazduh pod pritiskom, može postati idealna vlažna i prljava podloga za razvoj štetnih mikroorganizama (bakterija ili gljivica) od kojih neki mogu izazvati i upalu pluća.
Ako klima uređaje ne koristimo kako treba, klimatizacija prostorija u kojima boravimo može da pogoršava efekte artritisa i neuritisa, a nepovoljno utiču na osobe koje već imaju probleme sa sinusima.
Kod dece hladnoća u stanu može da dovede do upale uva, a posle izlaganja klima uređaju nisu retki ukočenost i bolovi u vratu.
Zbog nepravilnog korišćenja klima uređaja može doći do ukočenosti mišića lica, ukočenosti i bolova u vratu koji nastaju zbog blokade mišića posle izlaganja hladnoći. Za funkcionisanje, mišićima je potreba toplota, a ako ona nedostaje telo smanjuje aktivnost mišića da bi sačuvalo toplotu.
Ukoliko dođe do ovakve blokade, lekari kazu da treba popiti magnezijum i vitamine B grupe koji pozitivno deluju na rad nerava i mišića.
Ventilatori takođe mogu da olakšaju podnošenje visokih temperatura, ali ako spoljna temperatura poraste iznad 30 stepeni, ventilator će biti manje efikasan od klima uređaja ili tuširanja hladnom vodom.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.