Pacijenti u dubokoj komi koju lekari nazivaju trajnim vegetativnim stanjem, uhvaćeni su između života i smrti. Dosad se smatralo da oni nemaju cerebralnu funkciju, pa iako se dešava da u takvim slučajevima članovi porodice duboko veruju da su oni još uvek svesni, lekari se sa time nisu slagali.

Ali, dr Ejdrijen Oven neurolog iz Velike Britanije posvetio je život proučavanju ovog stanja, ne bi li uspeo da dopre do ovakvih "zaboravljenih" pacijenata. I došao je do fascinantnih otkrića.

"Kada sam upoznao Kerol, ona je već mesecima ležala u bolnici, bez ikakvog neurološkog odgovora na testove, ne pokazujući znakove svesti. Skeniranjem mozga utvrđeno je da ima značajna oštećenja frontalnih regija mozga koje kontrolišu kogniciju, rešavanje problema dakle, jezik, memoriju i rasuđivanje", ispričao je dr Oven za "Dejli mejl".

Kerol (23) su 2005. udarila dva automobila dok je prelazila veoma prometnu ulicu. I tako je trenutak nepažnje odredio njenu sudbinu. Brojni neurološki testovi pokazali su da je u vegetativnom stanju. Ali, dr Oven je rešio da pokuša još nešto.

On joj je sa svojim timom postavljao pitanja na koje je trebalo da na određeni način 'odgovori' dok je ležala u aparatu za magnetnu rezonancu.

Oni su tražili da zamisli da igra tenis "kao da joj život od toga zavisi". Kod Kerol se tada aktivirao premotorni korteks, kao kod zdravih ljudi. Zatim su je zamolili da zamisli da hoda kroz svoju kuću, zamišljajući nameštaj, slike, vrata, raspored. Kada su joj rekli da "pređe" iz jedne sobe u drugu, magnetna rezonanca zabeležila je moždanu aktivnost koja bi odgovarala onoj kod zdravih ljudi.

Ipak, dr Oven i njegov tim odlučili su da ne govore njenoj porodici do kakvih su otkrića došli, jer su se bojali da oni ne bi razumeli da iako je uslovno rečeno, neka vrsta kontakta uspostavljena, ne postoji mogućnost za napredak, bar ne u ovom trenutku. Sa ovim stepenom razvoja medicine, ne postoji lek za njeno stanje, što znači da s njom nikad više neće biti moguće komunicirati na uobičajeni način.

"Kerol su prebacili u bolnicu u njenom rodnom gradu i ne znam kako se taj slučaj završio", kaže dr Oven. "Ali, sad znamo da postoji mogućnost komunikacije s pacijentima u vegetativnom stanju, ako ništa drugo, moguće je utvrditi da li trpe bolove ili ne", tvrdi on za "Dejli mejl".

Može da se prati rad mozga i bolesnika u komi