Srbija će još neko vreme biti "meka" za pušače. Novi zakon o kontroli duvana, kako je "Novostima" potvrđeno u Ministarstvu zdravlja svakako će biti usklađen sa evropskom praksom, koja podrazumeva potpunu zabranu pušenja na svim javnim mestima. Ali, još se ne zna ni kada će biti donet, ni kada će zaživeti u praksi.

Kao potpisnici Konvencije o kontroli duvana bili smo u obavezi da još 2015. umesto sadašnje delimične uvedemo potpunu zabranu pušenja u zatvorenom prostoru na javnim mestima.

Strast prema duvanu i Srbiji, gde puši više od trećine stanovništva, u značajnoj meri puni državni budžet. Duvanska industrija je jedan od najvećih poreskih obveznika i obezbeđuje 11 odsto budžetskih prihoda Srbije.

S druge strane, pušenje je, tvrde lekari, drugi najveći faktor rizika za preranu smrt ili invaliditet, i dokazano je da utiče na pojavu čak 25 bolesti, od karcinoma pluća, glasnih žica, jednjaka, do bolesti srca i krvnih sudova, endokrinih žlezda.

Čak 58 od 100 pušača u Srbiji umre od kardiovaskularnih oboljenja, a 17 od 100 od malignih tumora.

Grci, pa onda Srbi, najstrastveniji su pušači u Evropi. Nekad bi se reklo "pušimo kao Turci", ali stanovnici ove zemlje na dva kontinenta odavno nisu u vrhu liste po broju pušača,

Poslednja analiza pokazala je da prosečan pušač u Grčkoj godišnje popuši 3.000 cigareta, a u Srbiji 2.924.

Pušač iz Bugarske godišnje zapali 2.822, Rus 2.726, Belorus 2.266, a Ukrajinac 2.401 cigaretu.

I Bosna i Hercegovina svrstava se u pušačke zemlja - njeni stanovnici godišnje popuše 2.278 cigareta. U "zlatnoj sredini" su Poljaci, Mađari, Česi, Nemci i građani baltičkih zemalja. Najmanje se puši na severu Evrope, tačnije u Norveškoj i na Islandu.

Dežurni kritičari kažu da se ne radi mnogo na tome da se "narod prosvetli" koliko je pušenje zapravo štetno". Ali, kada bi se sprovela anketa među pušačima teško da bi se našao neki koji stvarno ne zna da cigarete svakako nisu zdrave i da duvan može da dovede do pojave različitih bolesti. Zašto, onda, toliko pušimo?

Profesor dr Milan Milić, neuropsihijatar i psihoterapeut, kaže da nije zagovornik pušenja, ali da "hajku" na pušače i kod nas i u svetu smatra malicioznom.

"Zavisnosti postoje otkada postoje i ljudi, a pušenje je u našem slučaju toliko aktuelno zato što je u odnosu na zavisnosti koje izazivaju alkohol i teže droge manje štetno, a dostupno. U svetu se pušenje proglašava za neprijatelji broj jedan, a zapravo je 2,5 puta manje štetno od alkohola. Svi vidovi zavisnosti, pa i od duvana, zapravo su zakrpa kojom nadoknađujemo neka od zadovoljstava koja su nam nedostupne", kaže dr Milić za "Novosti".

Što je okruženje restriktivnije limiti koje stvara, zbog kojih, smatra dr Milić, nijedan čovek nije slobodan, jači su, a mogućnosti pojedinca da zadovolji svoje potrebe - manje, zbog čega su sve prisutnija surogat zadovoljstva, bilo da je to pušenje, upotreba alkohola, narkotika...

"Svakako da se ti limiti razlikuju u Švajcarskoj i u Srbiji. U Švajcarskoj je pušenje na javnim mestima u zatvorenom prostoru zabranjeno, ali tamo na 'velika vrata' ulazi sve više pravih droga i to u maniru svakodnevice, da i ne govorimo o vikend masovnoj konzumaciji alkohola i različitih lakših i težih droga kao vidu opuštanja", objašnjava dr Milić.

Naši limiti su, kaže dr Milić, bazičniji:

"Ovde ljudi masovno puše zato što je to uslovno rečeno jeftino i dozvoljeno. To je pušačima zamena za želje koje ne mogu da ostvare. Ceo odnos prema cigaretama, naravno ne samo u Srbiji, je u najmanju ruku licemeran. Potpuno mi je neshvatljivo da se nešto na čemu piše da izaziva rak legalno prodaje. Zašto nalepnice sa upozorenjima na moguće posledice po zdravlje ne stoje na flašama alkoholnih pića?"

U Srbiji roditelji deci kupuju cigarete